Вијек од погрома над Јерменима

Свечаности је присуствовало 60 делегација разних земаља, међу њима и предсједници Србије, Русије, Француске и Кипра.

Јерменски предсједник Серж Саргсјан обратио се окупљенима изразивши наду "да ће недавни кораци да се масакр препозна као геноцид, бити од помоћи да се разбије тама од 100 година порицања".

Саргсјан је поздравио и Јермене у Турској који се припремају да на тргу Таксим у Истанбулу одају почаст мртвима, називајући их "јаким људима који раде важну ствар за своју домовину".

Саргсјан је рекао да ће људи у Јерменији увијек бити уз оне који су патили због злочина против човјечности, додајући да ће бескомпромисна борба против геноцида бити саставни дио јерменске спољне политике, преноси РТС.

Према његовим ријечима, 100-годишњица геноцида је постала нова прекретница у међународној борби против таквих злочина, који је тек недавно у многим земљама препознат као геноцид.

"Данас постоји много случајева порицања људских вриједности и изобличења историје, које подстичу понављање сличних злочина. Сви смо били свједоци ситуације на Блиском истику", додао је Саргсјан.

Комеморација у Јеревану којом се обиљежава 100-годишњица погрома над Јерменима, за вријеме Отомнаског царства, почела је маршом хиљада људи према спомен облежју на крају града.

Свечаности је присуствовало 60 делегација разних земаља, међу њима и предсједници Србије, Русије, Француске и Кипра.

Сваки од лидера је дошао до меморијалног комплекса "Цицернакаберд" носећи по једну жуту ружу као симбол сјећања, преносе агенције.

Руски предсједник Владимир Путин истакао је да је став Москве о геноциду над Јерменима непромијењен, да је у питању нешто што не може да се оправда.

"Русија остаје досљедна, увијек смо вјеровали да не може да се оправда тако масовно убијање људи", додао је Путин.

Путин је упозорио на повратак нацизма у низу земаља и позвао на размишљање у вези са посљедицама.

"Нажалост сада у многим регионима свијета, неофашизам подиже главу и радикални националисти теже за моћи, видимо да је антисемитизам све јачи, као и манифестације русофобије", истиче Путин.

Француски предсједник Франсоа Оланд истакао је да се поклонио у знак сјећања на жртве које никад неће бити заборављене.

"Клањам се у знак сјећања на жртве и дошао сам да кажем јерменским пријатељима да никад нећемо заборавити трагедију, коју је њихов народ доживио", навео је Оланд.

Предсједник Србије поручио је да Србија у вријеме кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим појмом 'геноцид', није могла да не буде присутна у Јеревану и да, ако ико може да разумије и осјети несрећу која је задесила Јермене, онда је то српски народ.

Меморијали комплекс, изграђен 1967. године, састоји се од хале сјећања, обелиска поновног рођења и музеја-института јерменског геноцида.

Јерменска црква је у четвртак канонизовала милион и по убијених у масакрима и депортацијама, за вријеме Првог свјетског рата.

Турска се снажно противи коришћењу термина геноцид да се опише то убијање, јер је било много мртвих на обе стране, што је погоршало односе између Турске и Јерменије. При том Турска тврди да је било много мање убијених.

Помен ће бити одржан и у Турској, а премијер Ахемт Давутоглу је изјавио да ће земља "дијелити бол" Јермена и поновио да то није био геноцид.

Раније овог мјесеца, Турска је опозвала свог изасланика у Ватикану, пошто је папа Фрања такође употребио ријеч геноцид, на миси у базилици Свеог Петра.

Њемачки предсједник Јоаким Гаук је такође описао убиства као геноцид, уочи расправе у њемачком парламенту о том питању.

Амерички предсједник Барак Обама описао је масакр из Првог светског рата као "страшан покољ", али је избјегао термин геноцид, због разбуктавања страсти, поводом 100-годишњице.

И док Анкара тврди да није ријеч о геноциду, али не пориче злочин великих размјера, супротан став имају Европска унија, Француска, Њемачка, папа Фрања.

Амерички председник Барак Обам позвао је Анкару на потпуно, искрено и праведно"признавање масакра над Јерменима, не употребљавајући ријеч геноцид.

Тијела погинулих данас леже заједно на одвојеним гробљима полуострава Галипоље на западу Турске, што се посматра као снажан симбол помирења између бивших непријатеља.

Турски предсједник Реџеп Ердоан ће поводом комеморације угостити лидере земаља савезница, укључујући британског премијера Тонија Абота, новозеландског Џона Кеја, британског принца Чарлса и његовог сина Харија. Свечаности ће присуствовати и министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.