Уништено или деградирано двије трећине тропских шума

Губитак шума такође је главни фактор емисије која води глобланом загријавању, јер густа тропска шумска вегетација представља највећи живи резервоар угљеника.

Сјеча шуме и пренамјена земљишта, углавном за пољопривреду, избрисали су 34 одсто првобитних тропских прашума такозвнаог старог раста на свијету, а деградирали још 30 одсто, чинећи их рањивијима на пожар и будуће разарање, наводи се у анализи непрофитне Фондације кишна шума Норвешка.

Више од половине уништења од 2002. године односи се на Амазонију у Јужној Америци и сусједне тропске шуме.

Како се више кишних шума уништава, тако је и више потенцијала за климатске промјене, што заузврат отежава преживљавање преосталих шума, рекао је аутор студије Андерс Крог, истраживач тропских шума.

"То је застрашујући циклус", рекао је Крог. Он је рекао да је укупан губитак између само 2002. и 2019. године већи од подручја цијеле Француске.

Стопа губитка у 2019. години приближно се поклапа са годишњим нивоом уништења током посљедњих 20 година, с тим што је шума површине фудбалског терена нестајала на сваких шест секунди, наводи се у другом недавном извјештају Свјетског института за ресурсе.

Бразилска Амазонија је под интензивним притиском посљедњих деценија, јер је пољопривредни бум натјерао фармере и земљишне шпекуланте да пале плацеве земље за соју и друге усјеве.

Тај тренд се погоршао од 2019. године, када је десничарски предсједник Жаир Болсонаро ступио на дужност и почео да слаби спровођење заштите животне средине.

Али Амазонија такође представља најбољу наду за очување онога што је од прашума остало. Према Крогу, Амазонија и његови сусједи - Ориноко и андска прашума - чине 73,5 одсто и даље нетакнутих тропских шума.

Нови извјештај "подстиче Бразил да мора да брине о шуми", рекла је Ан Аленкар, географ Института за истраживање животне средине Амазоније.

Она је рекла да Бразил има највећи дио тропских шума на свијету и, такође, губи највише.

Острва југоисточне Азије, која углавном припадају Индонезији, заједно се налазе на другом мјесту по уништавању шума од 2002. године, а многе од тих шума су раскрчене за плантаже палминог уља.

Централна Африка заузима треће мјесто, а највећи дио уништења односи се на слив ријеке Конго, усљед традиционалне и комерцијалне пољопривреде, као и сјече шуме.

Шуме које су у извјештају дефинисане као деградиране или су дјелимично уништене, или су уништене и од тада замијењене секундарним растом шума.

Крог је објаснио да је ова дефиниција изабрана јер су мања подручја изложена ризику од такозваног "ефекта ивице", гдје дрвеће брже умире, а биодиверзитет је теже одржавати у близини ивице шуме.

Шума која се простире на 500 квадратних километара може у потпуности одржати свој екосистем, рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.