У Њемачкој откривено највеће сједиште Даркнета

Када су припадници њемачке специјалне полиције GSG 9 успјели пробити електронске  сигурносне системе и отворити блиндирана метална врата бункера на узвисини изнад градића Трабен-Трарбаха на западу Њемачке, у унутрашњости их је чекало немало изненађење. На једном надземном и четири подземна спрата некадашњег бункера њемачке војске Бундесвера је било смјештено око 2.000 међусобно повезаних компјутора. Ради се о највећем серверском сједишту Даркнета до сада откривеном у Њемачкој. Био је то такозвани "Bulletproof Hoster" - хост сигуран од провала.

Преко тих сервера су криминалци из цијелог свијета на скривеним интернетским страницама продавали све што је забрањено: дрогу, оружје, кривотворени новац или дјечју порнографију. Ради се о пословима огромних размјера.

Војно осигурање

У акцији њемачке полиције, у којој је учествовало укупно око 650 полицајаца, ухапшено је седмеро од 13 оптужених, а претреси станова су извршени и у околним земљама Луксембургу и Холандији те у Пољској.

Истрага која је сада успјешно окончана започета је још прије пет година, а како наводи полиција, велики је изазов био уопште ући у бункер који је "осигуран у складу с највишим војним стандардима".

Ради се о терену површине 13.000 квадратних метара који је био ограђен жицом и земљаним насипима те осигуран видеокамерама, а унутар жице су били пси чувари. Уз то су улазна врата бункера била осигурана дигиталном бравом. Паралелни свијет дилера дрогом

Преко сервера у "Cyberbunkeru" су обављани послови донедавно друге највеће даркнетске платформе за продају дроге, "Vol Strit ", у коју је њемачка полиција провалила и блокирала почетком маја. Само преко ње је обављено више од 250.000 трансакција и остварен је промет од 41 милион евра.

Осим тога су међу корисницима били и илегални портали као што су "Cannabis Road“, преко које је 87 дилера из цијелог свијета нудило дрогу, или сличне платформе попут „Фраудстерса" такођерза препродају дрога, или платформи за дилање синтетичких дрога попут "orangechemicals", "acechemstore" и "lifestylepharme".

Са сервера сакривених у подземљу мјесташца Трабан-Трарбаха, смјештеног у идиличном излетничком крају уз ријеку Мосел, био је покренут и напад хакера на 1,25 милиона рутера њемачког Телекома 2016. године.

Они су тада готово блокирали рад овог њемачког и свјетског телекомуникацијског гиганта и покушали се домоћи података и шифри његових корисника – што су на крају стручњаци за компјутерску сигурност ипак успјели спријечити.  Тада се у Њемачкој нагађало да иза тог напада стоје руски хакери, па је чак и канцеларка Ангела Меркел била дала изјаву која упућује у том правцу. Сада је њемачка полиција објавила да је напад изведен преко компјутера у бункеру.

Даркнет – анонимни интернет

За разлику од интернета, у којем је много тога централно организирано и на неки начин транспарентно, Даркнет фунлционоише без централоног система - ту је сваки компјутер истовремено и сервер, који међутим похрањује само мали дио информација - и то још у кодираном облику.  Уз то је анониман и пренос података између појединих компјутера у Даркнету, а пронађен је и начин да се тзв. мета-подаци учине неупотребљивима за посматраче са стране.

Док се у регуларном интернету већ и из података о томе ко је с киме колико комуницирао, које су количине података размјењиване и када, односно из идентификацијских адреса појединих компјутера, може сазнати пуно и о самом садржају, у Даркнету се подаци шаљу увијек на три компјутера у мрежи која су случајно изабрана. То значи да сваки податак на тај начин добија три пута нову адресу пошиљатеља - на концу је немогуће утврдити одакле је изворна информација уствари потекла.

Шта је кажњиво?

Један од проблема њемачких истражитеља је био и правни аспект читаве акције односно питање што је уопште у дјелатности овог серверског центра незаконито. Само по себи оснивање и погон серверског центра није противзаконито, чак и када се преко тих сервера обављају илегалне радње, објашњава Јирген Брауер из Главног државног тужилаштва у Кобленцу. На крају крајева власници сервера су само власници компјутера, а ко што с њима чини, то не мора бити њихова брига. Због тога је за покретање поступка неопходно било доказати да власници сервера знају чиме се њихове клијенти баве и да то чак охрабрују.

Колико дуго ће цијела истрага трајати, за сада није познато. У бункеру су уз компјутери пронађени бројни носачи података, мобилни телефони и "већа количина готовине", како наводи полиција.

Како купити војни бункер у Њемачкој

Главни актер ове крими-приче је Холанђанин за сада познат само под именом Херман-Јохан. Он је, како пише њемачки Спиегел, 2012. дошао у Трабен-Трарбах и на једној сједници градског вијећа која је била затворена за јавност представио своју понуду за куповину војног бункера на брежуљку изнад града.

Ту се не ради о неком бункеру из Хитлерових времена, већ о здању које је у вријеме Хладног рата изграђено за потребе Службе за геоинформације, неке врсте метеоролошке службе њемачке војске Бундесвера. 2007. је министарство обране одлучило службу премјестити на друго мјесто, а бункер што прије продати, будући да је и само његово одржавање скупо.

Вентилацијски систем мора стално бити у погону, једнако као и пумпе које гарантују да се четири подземна нивоа неће наћи преплављена подземним водама. Осим тога се у здању налази и велико постројење за климу, цистерне с нафтом за покретање резервних агрегата те велике батерије за струју.

Бункер је понуђен на јавну продају, а министарство обране је преферирало опцију тзв. "топле продаје" – предност су имали понуђачи који су били спремни преузети и комплетну информатичко-компјутерску инфраструктуру. Фактички је само требало укључити компјутере и цијели погон је био спреман за акцију.

Тако је најбољу понуду имао Херман-Јохан, који је обећао смјештање компјутерског центра у бункеру и отварање 50 до 100 нових радних мјеста. Наводно је цијели бункерски комплекс купио 2013. године за 350.000 евра. Од радних мјеста на крају ништа није било, а којим се пословима његов центар бави, то нико није знао. Само се знало да је бункеру фактички немогуће прићи.

Овај Холанђанин је већ једном раније у својој домовини имао сличан серверски центар у једном бившем бункеру НАТО-а, али је тамо 2002. избио пожар.

Ватрогасци су приликом интервенције у просторијама открили не само компјутере, већ и један лабораториј за справљање дрога.  Херман-Јохан се тада правдао да је он те просторе некоме изнајмио и није знао што се у њима догађа. Касније је ипак продао цијели тај комплекс. Овај пута би за њега цијела прича могла бити компликованија - тренутно се Херман-Јохан налази у њемачком затвору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.