Путинов приједлог за формирање новог свјетског поретка

Руски предсједник је наступајући на 5. Свјетском форуму сећања на Холокауст предложио да се током ове године одржи “састанак шефова држава сталних чланица Савета безбједности УН — Русије, Кине, Француске, Велике Британије и САД” и изјавио је да Русија намјерава да без одлагања “упути одговарајуће поруке лидерима ’петорке‘“. 

Путин сматра да би такав састанак имао огромну улогу у потрази за колективним одговорима на тренутне изазове и пријетње. Он је рекао да свјетски лидери не смијеју да превиде прве клице мржње и антисемитизма и да треба да учине све да заштите свијет.

Ресетовање или нови свјетски поредак

Руски политиколог Игор Шатров овај приједлог повезује са проблемима глобалне стратешке безбједности и ово види као прилику за земље “петорке” да “ресетују” односе.

“Приједлог је дошао правовремено. На крају крајева, ове године обиљежавамо не само 75. годишњицу од завршетка Другог свјетског рата, већ и 75. годишњицу од оснивања Уједињених нација и сасвим је могуће да је неопходна нека врста ’ресетовања‘, процјена перспектива саме организације и Савјета безбједности, пошто постоје питања о којима би требало да се разговара и потребно је приближити ставове. Када су се побједничке земље у Другом свјетском рату окупиле прије 75 година, имале су углавном заједничке погледе на то шта је свјетско зло. Тада је то био фашизам. Сада видимо да постоје противрјечности у процјенама и то уништава институцију УН. Стога би било занимљиво да се негдје изван организације поново окупи пет земаља сталних чланица Савјета безбједности УН. Ово је идеја коју би требало размотрити”, сматра Шатров.

Шатров сматра да ће Путинову иницијативу за састанак пет држава-сталних чланица Савјета безбједности УН које имају право вета подржати сви, а УН, Париз и Пекинг су већ то поздравили, док Лондон чека детаље Путиновог приједлога, пише Спутњик.

На првом месту глобална стратешка безбједност

Путинов приједлог се повезује са проблемима глобалне стратешке безбједности, о чему је руски предсједник говорио и приликом свог посљедњег обраћања Федералној скупштини, гдје је истакао да стратешка питања глобалне безбједности треба да ријеше стране легитимне нуклеарне силе. 

То је посебно актуелно питање у тренутку појачаних тензија између Русије и САД, “резервисаног” става Кине о поништеном Споразуму о ракетама средњег и кратког домета и продужењу уговора о стратешком наоружању СТАРТ 3, који истиче у фебруару идуће године и чија је даља судбина неизвесна, као и трења унутар “западне тројке”.

“Приједлог је вјероватно умногоме био неочекиван за свјетску заједницу, али с друге стране, био је и предвидљив у одређеној мјери, јер се 2020. године не обиљежава само годишњица велике побједе у Другом свјетском рату, већ и јубилеј УН , које су производ држава-побједница тог рата. То што је Путин предложио да се у условима невиђене кризе, у којој се нашло међународно право и систем међународне регулације, усагласе ставови и окупе лидери пет земаља оснивача УН, сталне чланице Савјета безбједности, врло је озбиљна иницијатива, у оквиру које се може створити читав низ занимљивих пројеката за формирање новог свјетског поретка”, сматра руски политиколог Александар Коњков.

Коњков сматра да нема никаквих препрека за одржавање овог састанка и сигуран је да ће сви лидери “петорке” пристати да се окупе и ријеше кључна безбједносна питања.

“Гдје се тај састанак може одржати преурањено је говорити, али мислим да би Москва била идеална тачка, јер ће ове године бити главни град празновања 75. годишњице побједе у Другом свјетском рату. Али, као што је Путин рекао, Русија је спремна да одржи такав самит било кад и било гдје у свијету. Веома је позитивно што су УН прихватиле позив за припрему таквог догађаја”, рекао је Коњков.

Успостављање реда и мира на планети

Члан Комитета за спољне послове Државне думе Руске Федерације Антон Морозов изјавио је да се односи Русије са Западом не могу назвати правом конфронтацијом, већ коришћењем метода нелојалне конкуренције западних партнера. Истовремено постоје, сматра он, заједнички циљеви у изградњи јединственог система безбједности, који би могао да гарантује некоришћење оружја за масовно уништење и који би искључио такве случајеве.

Према његовим ријечима, водеће државе свијета имају заједнички интерес да спријече велике ратове у свијету и посебно “феномен трећег свјетског рата”, тако да ће Путинов приједлог дефинитивно добити међународни одговор.

Актуелна ситуација на Блиском истоку, оцијенио је Морозов, и даље ескалира и ризикује да ескалира у сукоб великих размјера. Данас је тешко наћи консензус и ставити зараћене државе за преговарачки сто.

Поред Блиског истока, на Корејском полуострву и даље влада изузетно висок ниво напетости, а локални сукоби у Африци и Латинској Америци периодично избијају, тако да у свијету постоји много пријетњи, због чега велике силе — побједнице у Другом свјетском рату које чине окосницу Савјета безбједности УН, морају да се обавежу на одржавање мира и реда на планети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.