Кровови од цинка у Паризу кандидат за листу нематеријалног насљеђа Унеска?
ПАРИЗ- Сезан и Ван Гог су их сликали, Џин Кели је плесао на њима, Џејсона Борна су јурили преко њих, а сада сиви кровови који дефинишу хоризонт Париза чекају на славу у Уједињеним нацијама, пише Тајмс.
Предсједник Француске Емануел Макрон је, према информацијама које су процурјеле, а на које се позива лист, одабрао ручно рађене косе кровове од цинка у престоници за сљедећег кандидата за листу дјела свјетског нематеријалног наслљеђа Унеска (Агенције УН за образовање, науку и културу), са сједиштем у Паризу.
Око 70 одсто кровова обложено је ручно кованим цинком који је постао правило када је Жорж-Ежен Осман преобликовао срце Париза по наредби цара Наполеона III средином 19. века, обложивши га истоветним каменим фасадним блоковима на зградма које су имале максимално шест спратова.
Након што је Унеско дао багету, који је Макрон описао као "250 грама магије и савршенства", статус светске баштине у новембру 2022. године, произвођачи коњака са југозапада Француске надали су се да ће бити следећи на листи, међутим, како се наводи, предсједник је уништио њихове наде.
Није било званичног саопштења, али је Министарство културе саопштило вијест француским произвођачима коњака.
"Разочарани смо, али нисмо изненађени. Пријава конкурената је била солидна", саопштило је Удружење Ле Савоар-фер ди коњак.
Унескова листа нематеријалног културног наслијеђа збуњује многе у енглеском говорном подручју.
Британија, САД, Канада и Аустралија нису потписнице конвенције из 2003. која признаје изузетне традиције.
Листа од 600 "пракси", од "француског гастрономског оброка" до Краљевског балета Камбоџе, се, међутим, озбиљно схвата у Француској, јужној и источној Европи и великом дијелу свијета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
