Збрда-здола

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Ведрана Кулага Симић Фото: Глас Српске | Ведрана Кулага Симић

Нови општи избори у БиХ су на прагу. И то десети по реду, али ако је судити према ономе што знамо, те ономе што се увелико спекулише, све и свашта је могуће да се деси на изборни дан, за који је резервисан 4. октобар ове године.

Овогодишњи избори ће бити по много чему другачији у односу на све остале који су иза нас. Један од кључних разлога за то је упорно истрајавање дијела домаћих званичника и кадрова међународне заједнице да на биралиштима буду инсталирани уређаји који ће нас, како тврде, лакше идентификовати и који би, према њиховим увјерењима, требало да, по коначним резултатима, у пуном свјетлу осликају стварну вољу бирача у БиХ.

Прича о измјенама и допунама овдашњег изборног законодавства, који је и сада добрим дијелом одраз идеја странаца, није од јуче. Она траје и траје већ годинама током којим су одржани бројни састанци политичара и лидера из Републике Српске, а посебно ФБиХ, почесто уз директно учешће и дипломата из ЕУ и других земаља.

Истовремено, забиљежено је постојање бројних интерресорних и свакаквих радних група чији је задатак био да усагласе приједлоге измјена закона и да их, као такве, пошаљу, на првом мјесту, у Парламентарну скупштину БиХ на коначну потврду.

Међутим, ниједна од њих није успјешно окончала свој мандат, остављајући неријешене задатке неким новим кадровима и временима. А онда се појавио он - Кристијан Шмит, чије ће име још дуго бити помињано. Али не по добром.

Настављајући праксу наметања у БиХ, земљи за коју многи и данас тврде да је суверена док у њој три деценије живи Канцеларија високог представника, као својеврсни паразит, и Шмит је, представљајући се као један такав, једног дана одлучио да пресјече. И наметнуо измјене и допуне Изборног закона БиХ које су отвориле врата за улазак такозваних нових, модерних технологија у овај наш систем.

Први тест били су локални избори 2024. када је на одређеном броју бирачких мјеста инсталирана нове опрема, међу којом и скенери. Међутим, они који су годинама дио изборне администрације и који, по функцији треба да знају највише о недостацима и потребама изборног процеса, два мјесеца пред ове опште изборе не крију да би нам ти скенери могли доћи главе. А зашто - зато што смо, изгледа, опет изабрани за некакав експеримент и зато што се све ради, како овдашњи народ каже, збрда-здола.

Почело је са тим наметнутим правилима, наставило избором, по некима, и погрешне фирме за набавку опреме, а завршава тако да два мјесеца пред изборе, на којима се бирају кадрови за најважније позиције у Српској, ФБиХ и на нивоу БиХ, није познато доста тога. Чак ни онима који треба да отворе бирачка мјеста и заврше како доликује изборни дан.

Нису чак ни скенери толико спорни колико начин на који се све то гура под плаштом бољих и праведнијих избора.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.