Завјет

Република Српска је 9. јануара ове године прославила 34. рођендан. У миру и уз традиционалне поруке мира, наглашавајући да је слобода оно чему Срби и сви нормални људи, како год бога ословљавали, теже и ове и сваке године.

Ако су наши дједови и очеви вјеровали у Републику Српску, у најтеже доба, кад су топлину дома замијенили за хладни ров и клете прве линије фронта, у доба мира и слободе било би и више него сулудо да је ми, као и наши синови и кћери, тек онако изневјеримо, или не дај боже продамо. 

Настанком и опстанком Републике Српске српски народ има два чувара своје вјере, културе, писма, језика, културе, идентитета. И једну ријеку која спаја, а не дијели. Која није зид, већ најдражи мост с њене обје стране. 

То нико не може оспорити. То нико не може избрисати. И заиста, данас након три деценије, нема потребе да било ко троши и мрву енергије у настојањима да је прецрта на картама, почевши од оне БиХ. Државне заједнице коју и чине Република Српска и ФБиХ. 

Далеко би боље било да сви за вијек и вијекова закопају сулуде ратне сјекире и прихвате реалност у којој су Срби један народ, али исто тако да и ти Срби, почевши од њихових политичких лидера, буду сложни сваког дана баш као у ове дане око Сретења – Дана државности Српске и Србије. 
Другу годину за редом су га Српска и Србија прославиле како му и доликује - величањем слободе и чувањем сјећања на храбре подвиге предака. Јер мало ко, као српски народ, зна колико је скупа слобода коју данас живимо, а опет је прослава прошла без иједне ружне ријечи за оне друге вјера и нације. И то и јесте суштина.  

И зато учимо потомке да воле тројбојку, а поштују сваку другу заставу чак и онда када газе најљепше три боје.
Учимо синове и кћерке ко су им били дједови, прадједови. Како су се борили и страдали, бранећи кућни праг, нејач и вјековна огњишта. Право на крсну славу, кандило, икону. Да се не угаси траг. 

Не каже се узалуд да је историја учитељица живота. Борба српског народа за слободу је историјски примјер вапаја за миром. То сви знају, само неки неће јавно да признају.

Српски народ је један. Као што нема шведских или француских Бошњака или аустријских и њемачких Хрвата тако нема ни ових или оних Срба. И вријеме је да и други покажу мало више поштовања према српском народу који има итекако видљив печат у историји. Вриједан поштовања, и то не само својој. 

Република Српска и Србија имају пуно право да заједно славе важне датуме из српске историје и да, уз поруке мира, уче свијет вриједностима слободе, а што се, конкретно наше Српске тиче све стане у стих једне пјесме посвећене праву на постојање и отаџбини. А он гласи: Буди спокојна, теби завјет дајемо довијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.