Залеђене лопате

Први озбиљнији снијег ове године показао је потпуну неспремност зимских и других служби, али и грађана, и створио прави хаос широм Републике Српске. Иако су метеоролози данима најављивали велике падавине, сви су очигледно одлучили да занемаре упозорења и препусте ситуацију стихији, надајући се да нас зима неће "озбиљно" захватити и да ће нас сачувати климатске промјене које су нам и до сада зими доносиле љето.

Посљедњих дана били смо преплављени вијестима и упозорењима о доласку једног од највећих сњегова посљедњих година. Међутим, када су пахуље заиста почеле падати, зимске службе су дјеловале као да их је снијег потпуно изненадио. Неочишћене улице, блокирани путеви, непроходни тротоари - призори су који су обиљежили прве дане зиме. Грађани су сатима путовали на посао, јавни превоз је био у потпуном колапсу. Ситуација је кулминирала када су камиони препријечили путеве, дрвеће падало на аутобуска стајалишта и аутомобиле, а број саобраћајних незгода знатно порастао.

Посебно алармантно је стање у руралним дијеловима гдје су села, попут оних на подручју Мањаче, остала потпуно одсјечена од свијета. Десетине хиљада домаћинстава суочиле су се с нестанком струје, гријања и воде.

Бањалука, највећи град Српске, изгледа да је прошла најгоре иако се очекивао већи ниво организованости. Већ први дан већина градских улица била је непроходна, а чишћење тротоара постало је мисаона именица. Довољно је било само 20 центиметара снијега да се цијели систем уруши и покаже сву немарност и неодговорност.

Разлоге за овакву ситуацију можемо пронаћи на више страна, а једна је тај што зимске службе нису адекватно организовале свој рад, упркос јасним најавама невремена. Међутим, ни грађани и фирме нису показали солидарност и преузели одговорност за одржавање својих паркинга и прилаза, што је додатно отежало ситуацију. Умјесто да узму лопату у руке, многи бирају да чекају неког другог да ријеши проблем, показујући забрињавајући ниво неодговорности и себичлука у стилу "битно је да се ја извучем, за друге ме брига". Идиличан призор сњежног покривача ове године донио је мало радости, осим можда за ђаке којима су школе остале затворене. За све остале, снијег је значио неизвјесност, опасност и додатне трошкове. Вријеме је да се озбиљно запитамо зашто сваке године усред зиме снијег изненади путаре, али и грађане.  Из године у годину гледамо исти сценарио, као да живимо у неком бизарном понављању прошлости из које нико ништа не научи. Док год надлежни не преузму одговорност и не уведу системске промјене, зимске радости за грађане Српске остаће само далеки сан. И тако, док пахуље романтично веју, остајемо заробљени у зачараном кругу пропуста и неодговорности. У овом филму који сваке зиме изнова гледамо, снијег је не само непријатељ, већ и сценариста који нас неумољиво враћа у властито "Ледено доба."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.