Успјех спољне политике Српске

Трампова администрација је 29. октобра укинула све санкције изабраном предсједнику Републике Српске Милораду Додику и његовим блиским сарадницима. Ова одлука представља важно поглавље у даљем развоју спољне политике Сједињених Америчких Држава према Републици Српској, али и кључан моменат који је тестамент да је пред нама период политичке стабилизације и економског просперитета.

Иако се ради о одличним вијестима, опозиција је због своје популистичке политике пожурила брже-боље да окарактерише овај спољнополитички заокрет САД према Републици Српској као неки вид издаје. Међутим, ради се о тренутку којем треба да се радују сви Срби са ове стране Дрине.

Срби су кроз историју одувијек били на првој линији фронта, ратујући за интересе страних сила, јер су у борби за своју слободу и политичку аутономију често били само пиони на шаховској табли великих сила.

Иако је била неспорна улога коју је српски народ одиграо у историји Европе и свијета, због геополитичких околности се тај исти народ нашао пред политичким и економским одумирањем крајем прошлог и почетком овог вијека.

Трновит је пут био којим је прошла Република Српска да би задржала своју политичку аутономију и економску стабилност, али је ипак успјела да се избори са промјенљивим и немирним геополитичким струјама.

Циљеви

Главна максима у академској литератури и пракси јесте да је основни циљ спољне политике опстанак државе и народа. Ријетко када су државе у позицији да имају избор између "добре" и "лоше" опције, јер се често бира мање зло. Најбољи начин на који једна држава може себи да гарантује опстанак јесте кроз максимизацију своје економске и политичке моћи, јер тиме држава себи омогућује простор за маневрисање на међународној сцени.

С обзиром на то да је структура међународне политике анархичне природе, што значи да не постоји хијерархија, тј. универзални монопол над спровођењем силе, државе јако често у борби за опстанак стварају безбједносне дилеме и долазе у сукобе једна са другом. За мале државе такви исходи могу да представљају опасност по опстанак, па су неопходне добре дипломатске активности како би се гарантовала безбједност. Одлука Трампове администрације да скине све санкције је тестамент да је Република Српска имала изузетно ефикасне дипломатске активности у протеклим годинама.

Унутар америчког Стејт департмента постоји добро укоријењен естаблишмент, тзв. "the blob", који је деценијама уназад одржавао спољнополитички курс државе упркос политичким смјенама демократа и републиканаца.

Тако су и Џорџ Буш млађи и Барак Обама у пракси имали исту спољну политику иако се демократске и републиканске политичке идеје у много чему драстично разликују једна од друге. Овај феномен је популаризован код Американаца вјеровањем да су и демократе и републиканци "двије стране истог новчића".

То је један од разлога због којих је Доналд Трамп и побиједио на прошлим изборима, јер је рекао да ће окончати "непотребне ратове" и амерички интервенционизам.

За сада се показао као предсједник који није започео ниједан рат, што указује на то да су његова политичка обећања ипак била утемељена у истини. Зато је, ишчекујући промјене спољнополитичког курса САД под администрацијом Доналда Трампа, амерички естаблишмент увео Милораду Додику санкције само пар дана пред прву Трампову инаугурацију како би спријечили његов долазак у Вашингтон. Како се Доналд Трамп није у почетку успио изборити са овим естаблишментом, санкције су се задржале дуже него очекивано, због чега је садашња одлука да се скину сигнал да САД мијењају свој приступ према западном Балкану. За Републику Српску ово представља историјски тренутак да зацементира своју политичку аутономију и обезбиједи себи геополитичке предуслове за економски просперитет уз приснију сарадњу са Трамповом администрацијом.

Бриселска препрека

Одласком прошле и доласком нове администрације настао је политички вакуум на Балкану који је покушала да испуни Европска унија одлукама њемачког држављанина и нелегитимног високог представника Кристијана Шмита. Како свјетски поредак прелази из униполарног периода америчке хегемоније у мултиполарност, Европска унија још није пронашла своје мјесто за новим столом. Француски предсједник Емануел Макрон је у априлу 2023. године изјавио да Европа не треба да буде вазал у сукобу између САД и Кине, већ "трећи пол" у новом мултиполарном свјетском поретку. Овим је предсједник Макрон јасно дао до знања свима да Брисел планира да постане аутономни стратешки играч на међународној сцени, што не одговара ниједној великој сили.

Како Европска унија нема капацитет да пројектује своју политичку моћ било гдје изван европског континента, Балкан се још једном показао као идеално мјесто да јача своје политичке мишиће. Зато је и дошло до покушаја да се на нелегитиман и неуставан начин смијени демократски изабрани представник Републике Српске Милорад Додик као најјача политичка фигура у Босни и Херцеговини. У позадини је прави разлог Додиково одбијање да Република Српска игра у ритму музике која долази из Брисела, што би у пракси значило отварање мигрантских центара на простору Републике Српске који би прихватањем великог броја страних миграната са криминалним досијеом требало да ријеше неуспјелу европску миграциону политику.

Међутим, иако је економска сарадња Републике Српске са Европском унијом од суштинске важности, Европска унија није у прилици, нити је показала вољу да гарантује изворни Дејтонски мировни споразум, позивајући се константно на "дух Дејтона". Због тога треба да радује чињеница да су САД као највећа свјетска војна и економска сила сигнализирале повратак на политику која гаји културу политичког компромиса, а не наметнута рјешења. Брисел ће наставити да јача своју политичку позицију саботирањем успостављања нових односа између САД и Републике Српске и јачања политичке аутономије Републике Српске, што се и сада одвија расписивањем пријевремених предсједничких избора. Остаје нада да су Срби као народ препознали овај историјски тренутак и да ће наставити да подржавају тренутни спољнополитички курс Републике Српске који напокон ствара предуслове за дугорочну политичку стабилност и економски просперитет.

(Аутор је магистар међународних односа и магистар финансијске политике)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.