Све прокси до проксија

"Милорад Додик је руски прокси" - честа је реченица сарајевских, најчешће бошњачких политичара који са федералних медија бомбардују најприје свој, а потом и народ у Републици Српској.

 У недостатку покоје паметне у дебатним емисијама ухвате се као пијан плота поменуте флоскуле за коју и немају ваљане доказе. 

Ваљда због добрих веза са Руском Федерацијом, од којих и грађани у ФБиХ имају користи због повољне цијене гаса, и још бољих  односа са предсједником једне од свјетских суперсила Владимиром Путином, Додика разни Конаковићи, Машићи и остала камарила зове већ поменутом ријечју.

По дефиницији прокси на енглеском значи пуномоћник, односно лице коме неко каже како мора да ради или говори или чини шта му је тај неко повјерио. То је у принципу послушник.    

Све да је и тачно да је Додик прокси, а није, дјеловање Руске Федерације на терену уопште није видљиво као што су очигледна дјела западних амбасада и чиновника САД, Велике Британије, Њемачке...

Међутим, шта ћемо са проксијима других земаља у државној заједници БиХ? Рецимо Ирана који је најутицајнији од свих исламских држава, чији обавјештајци вршљају по оба ентитета, који се састају са бошњачким званичницима и директно утичу на ситуацију у дејтонској творевини. Најбољи примјер за то је министар војни Зукан Хелез који је од званичног Техерана, окованог свјетским санкцијама, "просио" шачицу оружја за његове  оружане снаге. Због тога је добио пацке од америчке амбасаде у Сарајеву. 

А Иран је деценијама поборник исламизације БиХ. Они старији сјетиће се чувеног сарајевског судског процеса из 1983, када су због радикалног исламизма одговарали вјерски фанатик Алија Изетбеговић и његова муслиманска браћа Омер Бехмен, Едхем Бичакчић, Хусо Живаљ, Мустафа Спахић... Наравно, индоктринирани су, а гдје би друго, него у Ирану. Одлазили су у Техеран по упутства за дјеловање. 

Није чудно што је, тада осуђени на 14 година затвора, Изетбеговић био, како би данас у Сарајеву рекли, ирански прокси с обзиром на то да је био аутор радикалне Исламске декларације којом је ширен вјерски фанатизам међу  муслиманским народом. 

Омиљени лик у исламским земљама је и министар спољних послова државне заједнице Елмедин Конаковић. Овај катарски прокси води спољну политику за само један народ, онај бошњачки. Остале конститутивне народе само декларативно спомене.

У дебатним емисијама, поред ових сарајевских прокси политичара, наступају и Срби, углавном опозицијске провенијенције. И они су спремни да се упусте у дијалог и да заједно са колегама из Федерације пушу у иста једра. Ти климоглавци су борци против режима, диктатуре, расне и свих других "дискриминација" у Републици Српској, али ниједан од њих нема "кохонес" да прозове иранске или исламске проксије, да у Сарајеву покажу колико политички вриједе. Сигурно би у свом народу били цијењени. Додуше, и за њих кажу да су проксији, најчешће уз придјев британски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.