Шта вам је рекао Путин

Два састанка која су одржана у Минхену по много чему остаће упамћена у свјетској историји. У овом њемачком граду 2007. године одржана је конференција о безбједности, која је остала упамћена по тадашњем говору руског предсједника Владимира Путина.

Он је тада отворено и оштро критиковао западне земље, заговорнице униполарног свијета, указујући на њихову необуздану употребу силе и презир према међународном праву. Први пут од краја хладног рата Путин је тада јасно ставио до знања да Русија не жели да буде дио таквог накарадног свјетског поретка. Упркос његовим критикама руски предсједник није желио конфронтацију, већ ново партнерство, на поштеној основи. 

Западни политичари и мејнстрим медији су тада искривили његов говор и приказали га злонамјерним. Европа је наставила по старом, пристајући да и даље буде роб, односно хронични зависник од оног шта ће јој рећи "велики брат", односно разни либерални идеолози, дубока држава и ратоборни НАТО-овци - који су тлачење и колонијални приступ правдали ширењем демократије. Интересантно, сличан говор, са готово сличним порукама отрежњења, одржао је недавно амерички потпредсједник Џеј-Ди Венс, који је изазвао видљив шок међу европским елитама. Интересантно, мјесто исто - Минхенска безбједносна конференција. Оба ова говора довела су у питање трансатлантски поредак изграђен на насљеђу хладног рата. 

Венс сматра да је Европа свој највећи непријатељ, а не Русија или Кина. Истакао је да није нормално да високи бриселски званичници пријете поништавањем избора у појединим државама, спроводе цензуру, забрањују медије и санкционишу оне који другачије мисле. Ви сте убице демократије, поручио је он. Како је додао, мора се престати са идејама старих укоријењених елита те морају бити поштована алтернативна гледишта. На крају је рекао да се Европа суочава са кризом коју је изнутра створила. Судећи према првим реакцијама из Брисела, али и неких европских престоница, на Старом континенту и даље не схватају да је униполарни свијет прошлост, али и да је идеолошки раскол унутар самог Запада све већи и дубљи након доласка на власт Трампа, тврдокорног заговорника суверенистичке политике. Иако је још прерано да у потпуности буде дефинисан нови свјетски поредак, једно је јасно - стари начини понашања више не функционишу. Демографија, промјене, конкуренција и војна престројавања преобликују глобалну равнотежу. Кључно питање за Европу - да ли ће се она и даље држати прошлости или суочити са будућношћу?! Тренутна стратегија Европске уније је очување конфронтације са Русијом. С друге стране САД и Русија су на добром путу да обнове порушене мостове. Избори направљени у наредним мјесецима ће одредити даљну судбину Европске уније, односно западне Европе. Што би рекао Венс, мораће да науче да сами брину о себи, али и да се врате начелима која су важила када је оснивана ова заједница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.