Срећно, ђаци

Почетак школе није само датум у календару, то је осјећај који се памти читавог живота. Мирис нових свезака, прва кутија бојица, учитељица која кредом исписује слова по зеленој табли, све су то слике које нас враћају у дјетињство и буде носталгију за безбрижним временима.

У средишту тих успомена је Буквар, прва књига из које смо научили слова. Многи га и данас, три деценије касније, чувају у некој ладици или на тавану, као подсјетник на дане када су нам највеће бриге биле да ли смо уредно прекрили свеску или научили слова.

И данас, 1. септембра, улице и школска дворишта испуњавају дјечији гласови и граја. За неке је то први сусрет са школом који ће заувијек остати уписан у сјећања и дјеце и њихових родитеља. Радост, узбуђење и понос, помијешани са дозом страха од непознатог, слика су која се понавља генерацијама. 

Али, нова времена доносе и нове изазове. Живимо у добу у којем је дјетињство све мање заштићено, а вршњачко насиље све учесталија појава. Истина је да су и некада постојали конфликти међу ђацима, али они нису били овако изражени, сурови и безосјећајни као данас. 

Оно што је некад била обична чарка или несташлук, данас прераста у понижавања и бруталне обрачуне, често снимане и дијељене на друштвеним мрежама. Вријеме у којем одрастају наша дјеца много је суровије и захтијева озбиљнију пажњу и одговорност свих нас. 

Зато ће и ове школске године акценат бити на превенцији и сузбијању насиља. Министарство, школе, родитељи и цијело друштво имају заједничку обавезу да учионице и школска дворишта буду мјеста сигурности, подршке и поштовања. 

Дјецу треба не само заштитити, већ их и научити да препознају насиље, да га не толеришу и да имају повјерења да потраже помоћ. Јер школско звоно не смије означавати страх, већ ново поглавље у одрастању, радост учења и дружења. Оно треба да буде знак почетка једног лијепог периода у животу, а не извор неизвјесности и бриге.

Управо зато, порука са почетка ове школске године треба да буде једноставна и јасна, а то је да образовање није само учење слова и бројева, већ и учење поштовања, толеранције и заједништва. 

Одрасли морају бити примјер, јер ако дјеци покажемо да постоји начин да се сукоби рјешавају ријечима, а не силом, онда ће и школа поново постати оно што је била, уточиште знања, мјесто пријатељства и симбол најљепших успомена. Нека овај понедјељак подсјети све нас да је улагање у дјецу најбоља инвестиција у будућност. Јер само друштво које брине о својим најмлађима може се надати здравој и снажној генерацији која долази.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.