Рута безнађа

БиХ је и даље само транзитна рута за мигранте који желе да се докопају западне Европе, а многи од њих чак ни не размишљају о томе да своје скуте савију код нас. Та чињеница, да ни мигрантима наши простори нису пожељна дестинација, говори о лошем стању у друштву.

Они који су побјегли од рата, сиромаштва, несигурности и безнађа у својим државама врло брзо препознају да БиХ није земља која нуди бољу перспективу. Мале плате, корупција и дубоко укоријењен непотизам чине да БиХ не изгледа привлачно ни онима који су већ остали без готово свега.

Зато  они,  када дођу у ову нашу "проклету авлију", како нас најбоље описа славни Иво Андрић, журе да побјегну главом без обзира.

Међутим, тако у тој својој бјежанији обесправљени постају лак плијен за криминалце, односно уносан посао за кријумчаре људи којих је у БиХ све више у потрази за лаком зарадом. Како вријеме одмиче, не ради се више само о професионалним криминалним групама и у ту мрежу искоришћавања туђе несреће улазе чак и сами мигранти, схватајући да се на превозу својих сународника зарађује много брже и лакше него на било којем поштеном послу код нас. Тако је у Сарајеву ухапшен Авганистанац који је, према наводима истражилаца, зарадио више од 100.000 евра  на кријумчарењу. Његова прича није изузетак и она је само илустрација колико је тај посао постао уносан и привлачан.

Директор Службе за послове са странцима Жарко Лакета потврђује да је Балкан и даље кључна транзитна регија. Разлог је једноставан, мигранти желе да се прије хладних мјесеци и зиме домогну западноевропских земаља.

Међутим, свима је јасно да је Балкан изабран као најлакша рута због чињенице да они који крену с ону страну закона имају системску подршку из сјене. 

Корупција на границама, лоше плаћени полицајци и спремност да се "зажмури на једно око" доприносе да се кријумчарски ланци стално обнављају и шире.

Умјесто да буде мјесто наде и излаза из биједе, БиХ и сама постаје симбол безнађа чак и за оне који су из својих земаља бјежали управо од таквих околности. Управо то безнађе постаје плодно тло за развој криминала и  кријумчари користе сваку пукотину система која им отвара врата "заради у мутном".

Филозоф Артур Шопенхауер давно је записао: "Нада је попут дуге, она се види само док сунце сија изнад облака". У случају БиХ, нажалост, и мигранти и грађани све чешће остају без  зраке тог сунца. Само се бојим да стихови култне пјесме "Пут безнађа" не постану свакодневица грађана ове земље. Само да не буде: "Доћи ће дан када ћеш сам кренути путем безнађа."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.