Рушилачка мисија

БиХ годинама покушава да изгледа као нормална држава, земља, како год, али јој то не полази за руком, осим у изузетно ријетким приликама кад треба, додуше на кратко, да покаже неко срећније лице пред одређеним гостима. А то траје готово пуних 30 година. Што би се рекло – машала.

У редовима који слиједе оставићемо по страни домаће актере. Све – и оне из Републике Српске и оне из ФБиХ, а свима им је мање-више заједничко то што су својим радом, идејама, борбама, законима обиљежили и ових 30 година на домаћој политичкој позорници која је, руку на срце, претрпјела све и свашта.

А када њих, макар на тренутак, "склонимо" са сцене, ни тада ипак неће бити очишћена од политике, идеја, закона, илузија, којекаквих циљева, јер на њој остаје једна функција поприлично истрошена, али и даље присутна.

То је она која се зове високи представник у БиХ. То је она у којој данас сједи један, назовимо га, њемачки дипломата који, судећи према оном што имамо пред собом, није ни "в" од високог представника. А с тим у вези, тешко се, сагледавајући његов досадашњи рад у БиХ, може назвати чак и дипломатом. Јер, какви год да су нам домаћи креатори слике и прилике, барем су легални за разлику од Кристијана Шмита који тренутно попуњава позицију високог представника. Мада и сам се све рјеђе тако представља.

Високи представници, као извођачи радова великих сила, од настанка руше ову земљу у којој, ипак, данас Срби, Бошњаци или Муслимани, Хрвати као и сви остали заједно пију кафу и гледају како да створе услове за живот који су достојни човјека. Јер нормалним људима није битно ко се како крсти већ ко је какав човјек.

Самовоља странаца у виду амбасадора и такозваних дипломата, који су овдје радили шта су хтјели, траје годинама. Смјењивали су људе са функција, мијењали законе, наметали правила, ругали се и Дејтону и народима који су тешком муком почели испочетка на згариштима, али својим огњиштима. И све то с осмијехом, а шупљом причом да је то у духу вриједности 21. вијека и како ми, овдашњи живаљ, тек треба да усвојимо свјетске и европске манире. Баш.

Послушници (има их и међу домаћим јавним личностима) и службеници из западно оријентисаних кругова под овим дијелом неба су срушили све што се у модерном дому демократије и људских права могло срушити. А да нису ни трепнули. Како би се осјећали и понашали да им неко са стране поништи, на примјер, 4. јул као амерички дан независности или неки важан датум или закон у Њемачкој, Француској, Великој Британији... Или да им неко каже "ово парче земље није твоје него његово", а оно тамо, иако на папиру пише да је твоје, није и неће бити, јер је мени драже да буде оног тамо неког.

И да се разумијемо – и већина наших политичара је далеко од дивних, али је чињеница да су странци, уз амин дијела ФБиХ, добро забиберили ову домаћу чорбу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.