ПИК и БиХ

Мировни споразум из америчког градића Дејтона за неколико дана слави 30. рођендан.

Три деценије су пролетјеле откако су ондашњи челници с ове стране Дрине, уз помоћ колега с друге стране ријеке те под будним оком, првенствено, оних блиских тадашњем америчком врху, постигли договор који је закочио пушке и увео БиХ у стање мира.

Ни данас, толико година касније, није испричано шта се све дешавало током 21 дана, колико су домаћини и гости били заједно у том малом граду у који је тада био загледан цијели свијет. Упркос томе, с друге стране, цијели свијет је у једном моменту, тог 21. новембра 1995. године, чуо да је стављена тачка на један сукоб који је, нажалост, већ покосио на десетине и десетине хиљада недужних живота.

Ипак, сукоб је успјешно заустављен. То је била кључна порука из Америке, а све остало је разрађивано како су дани одмицали.

Дејтонским мировним споразумом почела је нова епоха у историји БиХ. Овај пут је она дефинисана као држава, без икаквог префикса, која је састављена од Републике Српске и Федерације БиХ као два равноправна ентитета. Али... Веома, веома брзо кренуло се у рушење овога што је називано и историјским споразумом и успјехом.

Први на удару се нашао управо Дејтон - међународни акт, додатно ојачан и печатом Савјета безбједности Уједињених нација, у којем је сажет и Устав БиХ као њен највиши правни акт.

Није се, како многи често сликовито описују, била осушила ни тинта на том мировном споразуму, а већ је увелико рађено на томе како да буде стављен у неке друге оквире. До рјешења се врло брзо дошло - формиран је фамозни ПИК од стране земаља које су се самопрогласиле за Савјет за примјену мира, а који се, како су године одмицале, показао више као савјет за рушење мира са "бонским овлашћењима".

То њихово главно оруђе, које је дато у руке високим представницима, довело је ову земље на мјесто гдје се сада налази. А оно није ни добро ни пожељно. Високи представници, који јесу дио Дејтонског мировног споразума, су тим оруђем владали и још владају БиХ. То оруђе је у енормној мјери измијенило почетне позиције у новом уставно-правном уређењу ове земље, а одлазило се и још који корак даље - људи су смјењивани без права на жалбу у старту.

Слично смо имали прилику да гледамо од почетка до краја правосудне саге у случају Милорада Додика који је, као предсједник Републике Српске, у Суду БиХ, са сједиштем у Сарајеву, на локацији некадашњег логора за Србе, осуђен јер је испоштовао своју уставну обавезу, а није се повиновао одлукама онога ко сада сједи у фотељи високог представника у БиХ. Оног који уз своје име и презиме нема, а чиме се могу похвалити његови претходници, резолуцију из Савјета безбједности. Има само лошу копију ПИК-а.

И заиста, ово је крајње вријеме да БиХ скине окове ПИК-а и потруди се да постане једна од нормалнијих земаља под овим дијелом неба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.