Ни у цркву, ни у џамију

Константна криза у БиХ има и добрих страна. Једна од њих је да се веома лако може препознати какав је ко, какви су му принципи и ставови, за шта се залаже и шта предлаже.

Подијељено по ентитетима, слике су различите. У Републици Српској нема чега нема. Баш широк политички спектар.  

Од оних који се залажу за повратак Уставу, за широку аутономију Републике, националну причу, због чега су почесто и на удару јер се „не баве животом обичних грађана“, до они који су се, заклињући се у борбу за „обичне грађане“, удаљили од свега што слути на национално. 

Само у Српској се за политичког противника може чути конструкција „са њим ни у цркву, ни у џамију“. 

У ФБиХ је другојачије. Од тамошњих званичника никада се неће чути да, па макар на супротној страни био и смртни политички непријатељ, са њим неће „ни у цркву, ни у џамију“. Нешто више у џамију. 

Све сарајевске политичке подјеле напрасно нестану када на дневни ред дођу питања која се тичу Срба, Србије, Републике Српске, Милорада Додика, Александра Вучића, грађанског рата у БиХ и слично. 

На тим темама сви дувају у исту трубу, потпуно усаглашени, било да долазе из СДА или „тројке“ или ДФ-а или мањих партија.  

Став је увијек исти - једини проблем Босне и Херцеговине су Срби, Република Српска, а у посљедње вријеме и сви који их подржавају, укључујући чак и Мађаре! 

Јединствени су политичари у Сарајеву по још нечему. Само и искључиво они у овој земљи, три деценије након завршетка сукоба, без икаквих проблема и ограда, без да воде рачуна колико је то, у суштини, осјетљиво, помињу рат. 

И опет нема никакве разлике да ли долазе из СДА, из „тројке“, из ДФ-а или мањих партија. Само њима је рат на памети, само они би оружјем бранили ово што сматрају државом, само они би дизали дронове, само они би упрегли војску, само они би прогласили некакву „републику БиХ“. 

И то види свако ко жели да види. 

А има их који у томе не виде ништа спорно, већ шупљу причу, дизање тензија, заваравање маса. 

Није ни то проблем, колико етикетирање и блаћење оних који тако не мисле. 

А тога, опет, има само у Српској. Блаћења и етикетирања. Са свих страна. 

И никако да се опамет(е)имо. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.