Народ и елите

​Француска се нашла у великој институционалној и политичкој кризи, која је довела до пада кредитног рејтинга ове земље и нестабилности на берзама, јер се премијери смјењују као на покретној траци. Посљедњи је успио да састави тек 27 дана на овој позицији, остављајући предсједника Емануела Макрона још једном у необраном грожђу. Иако опозиција тражи његову оставку, он такву могућност одбија, надајући се и тражећи начина како да политички преживи до наредних избора, који ће бити одржани 2027.

Да ли ће у томе и успјети? Незадовољство код грађана постаје све веће те Макрон биљежи рекордно низак политички рејтинг након дугогодишње владавине. То се уосталом може видјети и из спроведених анкета, које откривају да је популарност његове странке пала на свега 15 одсто. Из њих  се може видјети и да половина грађана жели његову оставку, али и да га чак 78 одсто Француза доживљава као једног од неуспјешних предсједника, још од времена Шарла де Гола.

Све веће незадовољство грађана присутно је и у Њемачкој, али и Великој Британији. Само 23 одсто Нијемаца задовољно је радом канцелара Фридриха Мерца. У исто вријеме популарност опозиционог АфД-а све више расте и биљежи рекордне проценте. У сличној ситуацији налази се и британски премијер Кит Стармер, који је доживио најбржи политички пад у модерној британској историји, јер тренутно ужива подршку тек сваког петог грађанина. На друштвеним мрежама Британци су му чак додијелили титулу "најнепопуларнијег премијера". Највеће замјерке односе се на то што и даље подржа ратове, односно даје "новац за оружје, а не за људе".

Ова три случаја на најбољи начин говоре о томе колико су сулуде политике водиле владајуће елите поменутих земаља, које су од некада добростојећих и просперитетних држава успјеле направити активне вулкане незадовољства и дужничког ропства. Оно што забрињава је што Макрон, Стармер и Мерц не одустају од својих контроверзних политика. Посљедњи кец у рукаву им је продужење рата у Украјини те евентуално увлачење неке нове земље у сукоб са Русијом. Хаос им је једини адут, али и свакодневно ширење страха, којим се осиромашени грађани желе избезумити.

Али, оно што грађане све више брине јесте раст цијена и пад животног стандарда. Грађани оптужују елите за високе порезе и дугове, што је довело до осјећаја да владајући штите интересе банака и корпорација из војно-индустријског комплекса - умјесто обичних људи. Због тога се политичке елите све више доживљавају као корумпиране и одвојене од народа. Ту је и умор од рата у Украјини и енергетска криза. Све указује на то да се Европа налази у дубокој економској кризи, али и идентитета и демократије, суочавајући се с сценаријем да доживи судбину некадашњег Римског царства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.