На Западу нешто ново

Извјештаји из Канцеларије високог представника, посебно у неким ранијим временима, и анализе које, такође, два пута годишње шаље Влада Републике Српске на адресу Савјета безбједности Уједињених нација годинама су били "топ вијест" на домаћој политичкој сцени.

Коментари на наводе једне и друге стране, махом од овдашњих политичара прије саме сједнице, па анализе онога што су кључне свјетске силе имале да поруче у вези са ситуацијом у БиХ у датом моменту, испуњавали су новинске ступце и имали привилегију да буду у ударним терминима емисија. 

Ти традиционални односи на релацији Бањалука - Сарајево - Њујорк и овај пут су привукли велику пажњу на бројним адресама имајући у виду актуелна дешавања на геополитичком плану, најаву Русије да ће представити ставове Српске, али и све што се за свега неколико дана преокренуло у БиХ. 

А било је свега. Народна скупштина је вољом већине повукла законе о којима се данима писало и причало, од оних републичких изборних правила све до погледа на Уставни суд БиХ, гдје су и даље три странца, а ниједан судија из Српске. Прецртан је дио закључака, функционери и компаније скинути са америчке црне листе...

Добар дио тих претходно наведених скупштинских аката је био и посљедица и одговор на потезе које су, на себи својствен начин, повлачили бошњачки лидери и Кристијан Шмит са позиције високог представника, с чим се Српска и даље не мири. 
Сва та акта угледала су свјетлост дана у вријеме најозбиљније кризе у БиХ и словила су за својеврсне заштитнике права и положаја Српске унутар БиХ и у оквирима тог међународног споразума. 

Неки су у старту у њима видјели немогућу мисију и гурање Српске у потпуну изолацију зарад личних интереса. Други су тврдили да, у датом политичком тренутку, та рјешења можда и нису била баш најбоља, али су била потребна. И трећи и четврти и пети имали су доста и за рећи и за запријетити, а шта је заправо био план од старта, једног дана ће рећи они који су и покренули ову лавину. 

Дејтонски мировни споразум 21. овог мјесеца прославиће 30. рођендан и тада ће се поново видјети ко се и како односи према том документу који није само зауставио рат у БиХ. Прописао је и ко се и за шта пита у првом реду у БиХ, од домаћина до странаца, а друга ствар је што су ту "заклетву" чак и они који су га креирали погазили при одласку из Дејтона. И који су, уз остале, на жалост народа у овој напаћеној земљи, наставили да газе све до данас. 

Из Српске су, чак и у вријеме највећих криза на политичком пољу, истицали да су спремни за разговор, али у оквирима онога што даје Дејтон. Коначно је та испружена рука препозната "преко баре" умјесто сталних критика махом само на рачун Српске. Дешава се, ипак, нешто ново. И није крај. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.