Мочвара безакоња

Домаће институције рекордери су у кршењу закона и подзаконских прописа. За њих су закони, ништа друго, до мртво слово на папиру. Крше их гдје год и када год стигну. И нико због тога, нажалост, не одговара.

Ревизори сваке године једним те истим институцијама пишу исте замјерке, уочавају идентичне пропусте у раду, али то онима који воде силна  министарства, агенције, комисије, фондове баш ништа не значи. Они дају зелено свјетло на силно безакоње. Са друге стране заштићени су као бијели медвједи. Леђа им чувају они који су их ухљебили у тим фотељама из којих их је немогуће ни багером избацити напоље.

И док се у свим нормалним земљама одговара за и онај најмањи пропуст, код нас се кривци у институцијама награђују. Зато и јесмо ту гдје се налазимо. У једној недођији у којој се награђују послушници, а испашта поштен народ чијим се новцем плаћа бахатост у домаћим институцијама.

Доказа за то има на скоро свим адресама институција, како у Републици Српској и ФБиХ, тако и оним заједничким на нивоу БиХ. Сви они се, изгледа, редом такмиче ко ће прекршити свише закона, направити више грешака, ко ће смислити баналнији примјер да утопи новац пореских обвезника у подобне луке, односно џепове.

И док позивају обичне грађане на поштовање прописа и кажњавају их и за најмању грешку и на улици, они раде супротно и свјесно крше законе који су кројили и дали зелено свјетло на исте. Најочгледнији примјер за то је Влада Републике Српске, која годинама крши Закон о државним службеницима у којем стоји да вршиоца дужности директора може поставити у неку фотељу највише два пута узастопно. То "два" у домаћим институцијама је бесконачно.

Скоро да нема извјештаја у којем су ревизори навели да надлежне институције крше ову законску одредбу, а иста се не примјењује ни на адреси Владе, гдје се вршиоци дужности помоћника министара именују и по девет пута узастопно.

Поред тога, чешљањем извјештаја на нивоу БиХ ревизори су утврдили баналне примјере у институција, које чак и враћају бивше упосленике који су отишли у пензију да обучавају нове раднике. Не тим адресама не мањка ни трајних стимулација те разних других малверзација по питању трошења новца пореских обвезника, од намјештања тендера  за подобне до боравка у фотељама људи који су одавно стекли услове за пензионисање.

Кршење закона постало је у овој земљи, нажалост, модел управљања институцијама. Систем је легализовао неодговорност, јер нико не одговара за злоупотребе и дијељење функције по страначкој, а не законској логици. И док год они који троше јавни новац буду изнад закона, а грађани испод сваке заштите, ова земља неће напредовати. Напротив, наставиће да тоне у мочвару безакоња у којој су привилеговани недодирљиви, а правда резервисана само за обичан народ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.