Маштовити и мисаони универзум Небојше Иваштанина

Александар Чотрић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Маштовити и мисаони универзум Небојше Иваштанина

Небојша П. Иваштанин, један од најпризнатијих сатиричара, афористичара, песника и дипломата са наших простора, ове године обележава осам деценија живота.

Овај аутор богатог и свестраног опуса рођен је 13. јула 1946. године у Јаружанима (Ламинци, Градишка). Кроз живот је спајао наизглед удаљене светове: факултетско образовање из области електротехнике, одговорне политичке и дипломатске функције (градоначелник Градишке, амбасадор БиХ у Русији, директор Представништва Републике Српске у Москви) и суптилан, оштар књижевни рад.

Аутор је седам књига поезије и две књиге афоризама, укључујући и двојезична издања са паралелним српско-руским текстом. Чланство у Удружењу књижевника Србије, Удружењу књижевника Републике Српске, Московском клубу афористике и Београдском афористичарском кругу сведочи о ширини његовог културног утицаја. За свој рад награђен је бројним признањима, међу којима су она на фестивалу у Будви (1970), Шабачкој Чивијади (1971), као и престижна награда "Радоје Домановић" Удружења књижевника Србије (2025).

Заступљен је у водећим антологијама у региону и иностранству, попут "Враг и шала", "Лед је пробијен. Ускачите!", "Протести мождане масе", "Смех није грех", европској панорами "Баук афоризма кружи Европом", двовековној антологији "Слано и љуто", те угледним руским издањима као што је "Антологија мудрости".

Иваштанин је изградио оригиналан и препознатљив стил који представља изузетну спону између домаће и руске афористичке школе. Из српске и балканске традиције преузима брзу духовитност, критичност, неочекивани обрт и сатирични жалац, док из руске преузима дубину, филозофичност, универзалност и мисаону озбиљност. У том смислу, он није само сатиричар који насмејава, већ стваралац чији афоризам проблематизује свет, запитује и подстиче на размишљање, држећи се сопственог гесла: "Ако хоћеш да мислиш паметно, мисли другачије." Управо због продорности мисли и дипломатског искуства, његово стваралаштво с разлогом призива поређење са великаном кратке форме, Станиславом Јежијем Лецом.

Афористички опус нашег ствараоца карактерише комбинација оштрине, филозофске дубине и црног хумора. Стил му је концизан и често апсурдно логичан: метафизичко и свакодневно спаја у кратким, рефлексивним ударцима. Уз увек присутну критичку дистанцу према власти, историјским митовима и људској глупости, Иваштанинов афоризам не штеди ни себе - пун је самопорицања и самоироније.

"Чак је и у самом знаку једнакости једна црта изнад друге".

У овом афоризму аутор користи математички и графички симбол да илуструје универзалну истину о илузији једнакости. Сажетост ове мисли разоткрива како се чак и у најапстрактнијим и најсавршенијим системима концепт равноправности суштаствено нарушава.

"Злочинци немају потребу да се враћају на мјесто злочина. Одавно нема другог мјеста."

Ова мисао носи снажну сатирично-дистопијску конотацију. Преко познате криминолошке узречице, Иваштанин дијагностикује свет у којем су деструкција и морални посртај постали општа околност, а не локализовани инцидент.

"То што Бог станује негдје веома далеко, најбољи је доказ да се дистанцирао од онога што је створио."

Ослоњена на библијске и метафизичке мотиве, рефлексија суочава читаоца са људском одговорношћу за стање у свету. Ироничан закључак о Божијој "дистанци" показује дубину са којом аутор посматра људска скретања с пута.

"У идеалној демократији терор државе је равномјерно распоређен на све њене грађане."

Афористичар се поиграва политичким појмовима, разголићујући демагогију и парадоксе савремених друштвених уређења кроз бритку иронију.

Иваштанин је аутентичан глас савремене афористике: критички, духовит и опомињући. Његова двојезична издања и присуство у међународним антологијама сведоче о успеху у превазилажењу локалних тема и способности да лако комуницира преко језичких граница. Као аутор подједнако цењен у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Србији и Русији, он деценијама уназад исписује радове велике мисаоне снаге, подижући углед жанра и доказујући виталност кратке форме на српском језику.

Поводом осамдесет година живота, његов опус остаје узор и путоказ младим сатиричарима, али и трајна вредност која заслужује пуно признање као пример континуитета, креативности и храбрости у уметности речи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.