Час историје

Уставни суд БиХ оспорио је дио садржаја уџбеника историје за девети разред основне школе у Републици Српској. Судије, врхунски правни ауторитети, процијениле су да наводи који се тичу историје Републике Српске и ратног периода нису, Боже сачувај и саклони, у складу са Уставом БиХ.

Да се човјек прекрсти и лијевом и десном.

Какве везе имају историјске чињенице са Уставом БиХ и на који начин су у нескладу са истим, очигледно знају истакнути правни стручњаци Ангелика Нојсбергер, Хелен Келер и Леди Бианку. Сеада Палаврић и Мирсад Ћеман, подразумијева се, такође су изузетно потковани у тој области па је одлука о уџбенику била очекивана.

Та екипа забранила је ученицима у Републици Српској да изучавају оно што се на овом простору збивало од 1992. до 1995, а како би била грехота да наша дјеца остану ускраћена за те информације, у наставку слиједи преглед кључних догађаја.

Босна и Херцеговина је била равноправна република у саставу некадашње велике државе Југославије чији распад почиње почетком деведесетих година прошлог вијека. Средином 1991, годину након првих вишестраначких избора, политички представници муслимана и Хрвата почињу процес одвајања БиХ од заједничке државе, осокољени потезима које су већ раније повукле Хрватска и Словенија. Средином октобра исте године у Скупштини СР БиХ долази до прегласавања српских посланика који напуштају тај парламент и оснивају Скупштину српског народа у БиХ.

У мјесецима који су услиједили Скупштина СР БиХ донијела је одлуку о расписивању референдума о независности БиХ, док су посланици Скупштине српског народа 9. јануара 1992. године основали данашњу Републику Српску.

Референдум о независности БиХ спроведен је 29. фебруара и 1. марта, а на гласачка мјеста Срби нису изашли. Управо 1. марта у Сарајеву убијен је Никола Гардовић. Убица је био Рамиз Делалић Ћело, касније истакнути припадник такозване Армије БиХ. Посљедњи покушај избјегавања ратног сукоба били су напори португалског дипломате Жозеа Кутиљера који је након вишедневних преговора креирао план за Босну и Херцеговину који су прво прихватиле све стране, да би затим лидер муслимана Алија Изетбеговић повукао свој потпис. То је одвело БиХ у крвави рат у којем је страдало око 100.000 људи на свим странама и нанесена несагледива материјална штета. У том сукобу ратовали су Срби против Хрвата, Срби против Бошњака, Хрвати против Бошњака и Бошњаци против Бошњака.

Вашингтонским споразумом у марту 1994. године прекинут је рат Бошњака и Хрвата и формирана Муслиманско-хрватска федерација, данашња Федерација БиХ. Крајем новембра и почетком децембра 1995. у Дејтону и Паризу постигнут је договор о завршетку ратних сукоба у БиХ.

Предсједник Републике Српске током рата био је Радован Караџић, а командант Војске Српске био је генерал Ратко Младић. Обојица су осуђени у Хагу.

Осудио их је исти суд који је процијенио да ниједна српска жртва у Подрињу није страдала у ратном злочину и исти суд који је процијенио да протјеривање 200.000 Срба из Хрватске није ратни злочин.

И то су кључни факти за ученике деветог разреда основне школе из предмета историја.

А ко год жели може слободно да поднесе апелацију за оцјену уставности овог коментара. Било би глупо и бесмислено као што је глупо и бесмислено било оцјењивати уставност садржаја неког уџбеника, па макар то био и уџбеник историје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.