Корак даље

Дугонајављивана нова правила за улазак на "европско тло" су на снази. Неки ће рећи "коначно", а други како Европа овим потезом додатно дијели све оне којима је, ако ништа друго, једна ствар заједничка - да су Европљани.

БиХ је једна од земаља, како се то каже, западног Балкана која је годинама на том такозваном европском путу. Тај правац је ухватила прије деценију и по. Највећи искораци су, међутим, забиљежени у децембру 2022. године када је ЕУ одлучила да јој да статус кандидата за чланство у Унији, не због заслуга у испуњавању задатака, већ промјена политика званичног Брисела и сукоба у Украјини те лани у марту одлуком европских тијела о отварању приступних преговора са БиХ, али без конкретног датума. И ту су закочили сви и заузели добро познате повући-потегни ставове.

Сукоб на украјинском тлу је промијенио и Европу, односно Унију и поглед на њу. То се чује, види, осјети и у БиХ гдје и непосредно прије тих дешавања није владало претјерано одушевљење у вези са приступањем земље ЕУ иако је то званичан став власти.

Тај званични Брисел, да га тако назовемо, је у досадашњој новијој историји БиХ стао иза свих, ако ништа друго, легалних високих представника, а леђа подмећу и њемачком дипломати Кристијану Шмиту. Иако уз име и презиме нема потребне потврде Савјета безбједности. Та иста Европа је прво од БиХ тражила све и свашта. Свакојаке реформе за које се у старту знало да неће моћи бити испуњене до датума који је тај Брисел и навео на отправци.

Иста та Европа је, између осталог, такође, каскала у помоћи овом поднебљу у вријеме пандемије вируса корона, нема слуха ни за домаће превознике, али је тачно и да су неки домаћи лидери, што јавно, што тајно повлачили потезе који су БиХ удаљавали од ЕУ умјесто да су њима скраћивали тај такозвани европски пут.

Чињеница је и да се званични Брисел почесто сјећао овог свог дијела када им је била потребна својеврсна помоћ и подршка за ставове, као на примјер у вези са ситуацијом на руско-украјинском тлу гдје упорно траже да БиХ стане на њихову страну. Да безрезервно подржи њихову политику. Нешто слично и са признавањем самопроглашеног Косова.  

Све те, али и читав низ других ствари, условљавања, инсистирања, а гурања под тепих проблема који муче БиХ и спречавају је да постане она из Дејтона, у великој мјери су довеле до отклона. Не само у БиХ већ и на другим адресама на Балкану.

Гдје народи не желе политику штапа и шаргарепе, гдје предност имају добре, традиционалне вриједности и гдје слобода нема цијену. Гдје ти исти народи, да ли због ријечи од домаћих политичких елита или сопственог доживљаја оних у званичном Бриселу, све више заузимају став да Европа овај свој дио користи само када то њој треба. За њихове потребе, циљеве, визије, илузије.

Врло брзо ће се показати да ли су нова правила на границама корак даље у смислу модернизовања у граничном појасу или прављења нових подјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.