Ко данас има мало...

Када се погледају и анализирају подаци о животном стандарду у БиХ, као заједнички садржилац намеће се једна ријеч – иронија.

 Плате расту, кажу статистике, али цијене хране и горива расту још брже него што новац може да стигне до трпезе. Народна пословица каже: "Сит гладном не вјерује", а овдје изгледа да ни сит не вјерује статистици која тврди да наводно боље живимо.

Цијена меса у посљедњих пет година порасла је за више од 50 одсто и млијеко, уље, воће и поврће су све скупљи, а оно што је прије било дио свакодневног оброка, сада постаје привилегија. И гориво је тихи терориста кућних буџета. Дизел и бензин скочили су за 80 одсто у само неколико дана, а у случају да цијена барела нафте на свјетским берзама настави да расте, можемо очекивати цијене чак изнад четири марке по литру. 

Не треба бити дипломирани економиста да се види како ће овај енергетски цунами погодити све остало - од транспорта и логистике до цијена прехрамбених производа и услуга.

Читаву ову суморну слику додатно зацрњује рат на Блиском истоку. Цијене енергената су експлодирале, а сви остали трошкови које породице морају покрити слиједе тај талас. Једној просјечној четворочланој породици данас је за нормалан живот неопходно бар 5.800 марака мјесечно – и то без непланираних трошкова као што су лијекови за високи притисак.

Средња класа у БиХ? Мала, скоро митска. Ако двоје родитеља зарађује просјечну плату, често то није довољно да покрију основне потребе четворочлане породице. Велики број људи живи на ивици, бројећи сваки фенинг и штедећи на свему – од хране до скромног одмора или школских активности за дјецу. 

Народна мудрост каже: "Ко данас има мало, сутра ће имати још мање", а овдје то није само пословица, већ свакодневна борба. Закључак – овдје се више не ради о животном стандарду, већ о преживљавању. И док сви причају о расту плата и "бољем животу", већина грађана у БиХ једноставно покушава да преживи. Бољи живот могу само да виде у репризи истоимене серије. 

Некада смо на малим ТВ екранима у јутарњим часовима гледали документарни серијал под именом "Опстанак". Данас нам за то не треба ТВ – довољно је отворити фрижидер, платити рачун за гориво или купити хљеб. Сурова реалност постала је наш свакодневни документарни програм.
Са ситуацијом на Блиском истоку, чији епилог се не назире - и потенцијалним растом цијена нафте, ништа добро не може донијети. За грађане 2026. неће бити година живота – већ опстанка на бенсединима. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.