Ким Јонг Шмит

Разни, транспарентности посвећени, стручњаци за широк спектар питања почесто воле да кажу да све што се дешава код нас има само у Сјеверној Кореји, али данас се може слободно рећи да нису у праву, јер оно што има у Босни, нема нигдје, па ни у држави којом суверено влада Ким Јонг Ун.

Три деценије након завршетка рата у БиХ у земљи и даље постоји нешто што себе назива високим представником. Три деценије, 30 година. Иако онај несрећни Кристијан Шмит није изабран у складу са правилима, то му не представља препреку да ради исто што су раније радили његови претходници позивајући се на фантомска бонска овлашћења. 

Данас, истина, све то мало другачије изгледа него у вријеме монструма попут Карлоса Вестендорпа или Педија Ешдауна. Шмит иза себе нема силу која ће упадати по кућама и млатити народ на правди Бога, међународне околности су другачије, не признаје га готово половина земље, али он се и даље петља у уставно-правни поредак наводно суверене државе, мијења устав и законе, изриче санкције и опомене, пријети и галами, као управник у некаквом казамату.

Протекле три деценије страховлада високих представника огледала се и у чињеници да су њихове одлуке коначне и извршне, да ступају на снагу не објавом у службеним гласницима, већ на веб страницама ОХР-а, да локални парламенти могу само да приме к знању, ратификују оно што они одлуче, али не и да у то што је наметнуто задиру, да то мијењају, дорађују... И Сарајеву је то било нормално, такорећи пожељно, док је и Република Српска готово 25 година нијемо гледала на ту врсту узурпације, све док у једном моменту није одлучено да се каже - доста. А онда је услиједио судски процес против Милорада Додика и све остале посљедице.

Посљедња Шмитова одлука којом је забранио буџетско финансирање двјема странкама из Српске, међутим, указала је на још једну тему која је до сада углавном остајала у другом плану. Наиме, на одлуку ОХР-а немогуће је упутити жалбу домаћим судовима и она је самим тим коначна.

Иако на то никад неће указати они, транспарентности посвећени, стручњаци за све и свашта, тога нема ни у једној диктатури на планети. Таква суспензија уставно-правних начела, људских права и свега припадајућег биљежена је тек у нацистичкој Њемачкој, која је капитулирала прије, сад ће ево, 80 година. Отуда није чудна ни та врста поређења коју ових дана износе званичници у Бањалуци. 

Додатни парадокс је да у класичним диктатурама широм свијета људска права и законе сахрањују домаћи диктатори, док у Босни напаћеној то ради странац и, што је још горе, Нијемац.

Не, то заиста нема нигдје. За Кристијана Шмита је чак и један Ким Јонг Ун озбиљан демократа. Господин човјек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.