Став
Фото: Глас Српске
Ових дана добило смо још једну потврду старе тезе да су Срби небески народ. Док се електроенергетски систем суочавао са проблемима због застоја ТЕ Угљевик и лоше хидролошке ситуације, на небу се, срећом, нешто помјерило. Пала је киша. Молитве су, рекло би се, услишене, па би се могло закључити да су, кад већ нису све коцкице у енергетском систему на свом мјесту, барем оне небеске сложиле ствари како треба.
Наши челници електроенергетског система претходно су упозоравали на лошу хидрологију, као да је ријеч о некој непредвидивој појави, а не о околности за коју се у озбиљном систему праве планови.
А онда је киша стигла и донијела олакшање. Још само да почне да пада по распореду, у складу са потребама производње па да и временска прогноза постане саставни дио енергетске стратегије.
Није искључено да ће се ускоро појавити и нова формула управљања. Кад стане термоелектрана, гледај у Владу, кад падне ниво воде, моли се, а кад се систем поново нађе у проблему, објасни да су криве суша, киша, вјетар или нека друга сила на коју се не може утицати. У таквом распореду послова одговорност би могла постати једина ставка за коју никако да се пронађе надлежна институција.
Наравно, киша је добра вијест. Вода је важна за хидроенергетске капацитете, а сваки додатни кубик у акумулацијама може бити драгоцјен. Али, вода не отклања посљедице лошег планирања и не одговара на питања о томе како се управљало јавним ресурсима.
Можда се зато неко сада нада да ће киша спрати и трагове свега што се годинама таложило у систему. Ако већ не може да опере угљевички димњак, можда ће барем спрати непријатна питања о немару, лошим одлукама и сумњивим пословима. Али, то је већ превише посла чак и за небеске падавине. Вода може да испуни ријеке и акумулације, али не може да попуни празнине у документацији, нити да замијени истрагу тамо гдје постоји сумња на незаконито пословање.
Уосталом, ако смо већ небески народ, било би логично да имамо и небеску електропривреду. Једино што би у том случају требало јасно утврдити ко је надлежан за молитве, ко за временску прогнозу, а ко за рачуне које плаћају грађани. Јер струја не стиже у утичнице на основу молитве, него захваљујући систему који мора да функционише и кад нема кише, и кад термоелектрана стане, и кад се небо затвори.
Зато би челници електроенергетског система требало да буду захвални на киши, али да се не уздају превише у њу. Небо је своје урадило. Сада би, реда ради, могао и неко на земљи. Јер бити небески народ можда значи вјеровати у чуда, али није ваљда да то значи и да сваки пут морамо чекати чудо да бисмо имали струју.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
