Stav
Foto: Glas Srpske
Ovih dana dobilo smo još jednu potvrdu stare teze da su Srbi nebeski narod. Dok se elektroenergetski sistem suočavao sa problemima zbog zastoja TE Ugljevik i loše hidrološke situacije, na nebu se, srećom, nešto pomjerilo. Pala je kiša. Molitve su, reklo bi se, uslišene, pa bi se moglo zaključiti da su, kad već nisu sve kockice u energetskom sistemu na svom mjestu, barem one nebeske složile stvari kako treba.
Naši čelnici elektroenergetskog sistema prethodno su upozoravali na lošu hidrologiju, kao da je riječ o nekoj nepredvidivoj pojavi, a ne o okolnosti za koju se u ozbiljnom sistemu prave planovi.
A onda je kiša stigla i donijela olakšanje. Još samo da počne da pada po rasporedu, u skladu sa potrebama proizvodnje pa da i vremenska prognoza postane sastavni dio energetske strategije.
Nije isključeno da će se uskoro pojaviti i nova formula upravljanja. Kad stane termoelektrana, gledaj u Vladu, kad padne nivo vode, moli se, a kad se sistem ponovo nađe u problemu, objasni da su krive suša, kiša, vjetar ili neka druga sila na koju se ne može uticati. U takvom rasporedu poslova odgovornost bi mogla postati jedina stavka za koju nikako da se pronađe nadležna institucija.
Naravno, kiša je dobra vijest. Voda je važna za hidroenergetske kapacitete, a svaki dodatni kubik u akumulacijama može biti dragocjen. Ali, voda ne otklanja posljedice lošeg planiranja i ne odgovara na pitanja o tome kako se upravljalo javnim resursima.
Možda se zato neko sada nada da će kiša sprati i tragove svega što se godinama taložilo u sistemu. Ako već ne može da opere ugljevički dimnjak, možda će barem sprati neprijatna pitanja o nemaru, lošim odlukama i sumnjivim poslovima. Ali, to je već previše posla čak i za nebeske padavine. Voda može da ispuni rijeke i akumulacije, ali ne može da popuni praznine u dokumentaciji, niti da zamijeni istragu tamo gdje postoji sumnja na nezakonito poslovanje.
Uostalom, ako smo već nebeski narod, bilo bi logično da imamo i nebesku elektroprivredu. Jedino što bi u tom slučaju trebalo jasno utvrditi ko je nadležan za molitve, ko za vremensku prognozu, a ko za račune koje plaćaju građani. Jer struja ne stiže u utičnice na osnovu molitve, nego zahvaljujući sistemu koji mora da funkcioniše i kad nema kiše, i kad termoelektrana stane, i kad se nebo zatvori.
Zato bi čelnici elektroenergetskog sistema trebalo da budu zahvalni na kiši, ali da se ne uzdaju previše u nju. Nebo je svoje uradilo. Sada bi, reda radi, mogao i neko na zemlji. Jer biti nebeski narod možda znači vjerovati u čuda, ali nije valjda da to znači i da svaki put moramo čekati čudo da bismo imali struju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
