Јуче, данас, сутра 

БиХ је на корак до треће деценије постојања. Толико времена већ је прошло од оног дана у америчком градићу Дејтону гдје су представници три стране ставили потпис на споразум који је донио толико жељени мир, а ко би рекао да ће данас бити толико далеко од тада договорених принципа. 

Ова и оваква земља, са Републиком Српском и ФБиХ, које је на крају и чине, на својим леђима је поднијела доста тога. 

Смјењивале су се стране дипломате у виду високих представника који нису жалили ни секунде да направе хаос, а није им ни пало на памет да поступају у складу са интересима народа, у складу са оним што је потписано у Дејтону, у складу са оним што им је мандат, у складу са оним што причају да треба да је у складу са вриједностима новог вијека у којем живимо. 

И свуда је то вриједјело осим у БиХ. Годинама су западни лешинари тргали и још тргају све што је договорено и истрајавали у намјери да у потпуности све из Српске узму и пренесу на ниво БиХ. Као да одавно није довољно више од 70 агенција, канцеларија, дирекција, министарстава, управа и ко зна све којекаквих институција у којима ради маса оних који можда и не знају адресу на којој су запослени и за које послове су ангажовали.

А то је тек врх леденог бријега. Јер је суштина у томе да је нападнут Устав, а то је, ако има још оних у власти, опозицији и страним амбасадама, највиши акт једне земље, државе, републике, ентитета па чак и БиХ, која је, ето, само то - БиХ, без икакве одреднице, а заједница два равноправна ентитета и три конститутивна народа. 

Устав је мијењан као да је некакав отирач. Газили су га и домаћи, да ли под притиском и вјером да је тако тада морало бити, а да ће касније све то моћи да попеглају, али и дио странаца којима је мандат, ако су неки, па и они сами заборавили, био да надгледају спровођење мировног споразума чији је један дио заправо и Устав БиХ. 

Они су, ипак, одлучили да умијешају прсте и да својим одлукама или јасније наметањем закона ударе у темељ ове и овакве БиХ с јасним циљем да Српска не дочека ни сутра. А можда ни данас или је требало да нестане још јуче. Али, преживјела је и то јуче и данас живи, а живјеће и сутра. 

Живјеће јер је за то створена. Без рока трајања и јака да се одупре нападима. Живјеће и то у миру с јасним порукама да само тражи да се вратимо на оно с почетка и овог дјелића папира. Да се вратимо на Дејтон из којег се, наиме, ни једна страна није вратила као побједница, али јесте као гласник мира и новог начина живота. 

Пресуда предсједнику Српске Милораду Додик и првом човјеку републичког "Службеног гласника" Милошу Лукићу биће изречена у сриједу, а каква год да буде промијениће ток историје БиХ, јер до поступка није требало ни да дође. 

А обзиром на то да јесте, добро се зна ко ће сносити одговорност. А на тој листи се не налази нико из Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.