Једна Република

БиХ је на прагу десетих узастопних општих избора на којима ће становници с правом гласа бирати кључне људе на нивоу БиХ, Републике Српске и ФБиХ, а све су прилике да ће на значајном броју кандидатских листа бити и те како позната имена на овдашњој политичкој сцени. И то махом иза редног броја један.

Предизборне припреме, у земљи у којој се изборни циклуси понављају сваке двије године, увелико трају. Централна изборна комисија ради свој посао, а у већини страна бирају кога ће послати у овогодишњу трку, односно кога желе да у идуће четири године, када је ријеч о партијама из Српске, гледају на најважнијим позицијама у Бањалуци или Сарајеву. 

Та одлука је, ипак, у рукама бирача. Оних који ће се прве недјеље у октобру појавити на биралиштима, испунити своју грађанску дужност и са биралишта отићи у увјерењу да ће њихов глас и заиста бити уписан на крају кандидату за којег су гласали. 

Кључне политичке партије у Републици Српској још не откривају све карте. И док у опозицији већ полако збуњују чак и сами себе, а камоли своје бираче, причама ко је кандидат СДС-а, односно ПДП-а, то јест ПСС-а или прецизније заједнички свих њих. Да ли је Блануша кандидат за првог човјека Српске или је то, ипак, Станивуковић, односно који ће од њих двојице заправо на мегдан кандидатима из владајуће коалиције за позицију члана Предсједништва БиХ из Републике Српске? Или ће, на крају, свако својим путем па како прође код народа који је довољно слуђен у овом сулудом времену и без повуци-потегни политике које су се ухватили. 

С друге стране ни владајући још не говоре све. Зна се само да ће оба бити из редова СНСД-а. Тек је прије неколико дана први пут јавно послата порука да је Саво Минић најозбиљнији кандидат за предсједника Републике, уз опаску да има све што је потребно за ту функцију. 

Истовремено и даље нема званичне потврде кога ће СНСД послати у другу трку. Само спекулације да би то могла да буде Жељка Цвијановић, с обзиром на то да је иза ње успјешан мандат на тој позицији члана Предсједништва из Српске те све чешће изјаве да би чак и Милорад Додик, упркос пресуди могао да буде кандидован. Чак је и предложен од стране добојског одбора. 

И тако пролазе дани, а избори се ближе. Једни слушају једну страну, други ону другу, а трећи Бога моле да плата барем остане редовна. Јер треба сваки мјесец измирити обавезе. Јер рата кредита, школарина, лијекови и сам живот не познају ни странке нити им ишта значи позивање на њих. 

Републиком Српском се не смије играти. Република Српска је адреса стотина хероја који су дали животе да би данас политичари могли да дијеле фотеље. 
Ко год да дошао у фотељу, на првом мјесту предсједника Републике, те члана Предсједништва БиХ из Републике Српске то мора да има на уму док год буде сједио на тим, како се каже, инокосним позицијама. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.