Историјско проклетство

"Ми смо људи Цигани, судбином проклети, увијек неко око нас, дође па нам пријети". Стих је ово из пјесме "Балкан" легендарне групе "Азра", уз које су стасале и одрасле многе генерације младих људи. Овај стих симболично указује да је Балкан одувијек доживљаван као мјесто на које су други гледали као на друмску кафану у коју могу доћи и напити се, остављајући иза себе само крхотине и полупане флаше.

Увијек су нас доживљавали као "цигане" - људе који немају право да сами одлучују о својој судбини. Долазили су и убјеђивали нас како су ту да нам помогну у ширењу демократије и владавине права. Ради се о два појма која су нас по правилу увијек скупо коштала.

И то неко судбинско проклетство, о ком је својевремено и на свој начин писао и Иво Андрић, резултат је нашег географског положаја, јер се налазимо на једној вјетрометини, граници судара двије цивилизације. Као да се налазимо у једној гладијаторској арени, док на трибинама сједе и уживају западни гледаоци, који погледом прате да ли ће император дигнути и спустити прст. За то проклетство дијелом су криви и људи са ових простора, који су дозвољавали да у неким датим историјским околностима буду дио тих разних луткарских представа, зарад неке обећане "слободе", која је била ништа друго до шарена лажа. И није се стало на томе. Како им је било испод части да будемо дио "културне и цивилизацијске баштине" Европе, иако ту припадамо, етикетирали су нас називајући Балканцима, при томе ширећи наратив како смо луди, неуки и темпераментни, сушта супротност слици једног просјечног Европљанина.

Онда су ове просторе прозвали западни Балкан. Нејасно је само гдје се то налази источни или јужни. И ово етикетирање је свјесно урађено, прије свега од стране Њемачке, која никада неће заборавити да је на просторима бивше Југославије, моћна аријевска војска доживјела пораз од омалених "сељачких" бригада. И тај реваншизам је и данас присутан. Поготово према српском народу, који никада није дозвољавао да буде потлачен и под туђом чизмом, а поготово не Шмитовом, што се пак не би могло рећи за неке друге народе. Али, то је њихов избор. Наравно, ту је и онемоћала Велика Британија, које се преко БиХ и Србије обрачунава са Русијом. Како немају срца, а ни снаге да уђу у директни сукоб са Москвом, свој империјалистички бијес искаљују на овим просторима. У свијету се, међутим, дешавају и убрзавају процеси, који би по много чему могли бити историјски. И рекло би се да их нико не може зауставити. Суверенисти, полако, али сигурно добијају све више битака против глобалиста, империјалиста и некадашњих колонијалиста. Тај процес ће сигурно бити убрзан након састанка Трампа и Путина на Аљасци.

Због тога се и креаторима кризе у БиХ жури да заврше посао на Балкану, у Србији и Српској, како би бар негдје остварили побједу те направили неки нови западни фронт према Русији и брану за суверенистичке идеје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.