Исти завјет

Чудни вјетрови дувају широм свијета, а људи ко људи, без обзира на то гдје били, вјерују да само и једино њима доносе разведравање за разлику од других.

У тој причи има поглавље које се зове Република Српска унутар граница БиХ, овјерена 1995. Дејтонским мировним споразумом, која дуго одолијева олуји.

Прохујале деценије су оставиле траг. Бројне стране дипломате, било да су били у улози високог представника или представника амбасада, нагризале су тај међународни правни акт као да је обичан лист искинут из свеске неког основца. 

Ти "манири", нажалост, свидјели су се и хијенама из народа, којима и припада ова и оваква БиХ и то нас је све довело у ситуацију да данас најчешће кажемо како је свуда боље и сигурније него под овим дијелом нашег неба. 

Дејтонски мировни споразум је гажен годинама и промијењен до мјере да је тешко и говорити о његовим изворним одредбама, које су већа права давале ентитетима - Републици Српској и Федерацији, него БиХ, као држави која се и састоји од та два дијела. 

Српска је слабљена када год је за то отворена прилика. Број надлежности је смањен, а расло је незадовољство и невјерица, јер и 30 година касније овом земљом управља странац. И да ствар буде још гора, у главној фотељи ОХР-а данас сједи човјек без одговарајуће резолуције Савјета безбједности УН, а која би потврдила и овјерила тврдње да је он, како се међутим и представља, у БиХ високи представник. 

Његови претходници су почели са распакивањем Дејтонског споразума и то већ у првим мјесецима након што је потписан и као такав донио мир послије четворогодишњег ратног сукоба и поставио БиХ, као земљу конститутивних народа, на нове темеље. 

Ипак, такву подјелу нису прихватили сви. Федерална страна, првенствено у дијелу који се односи на бошњачку политичку елиту, од почетка је хтјела да има далеко више од онога што је добила у Дејтону. Још горе од тога је да су странци у тој игри увелико играли и још играју настојећи да побиједе у тој утакмици за такозвану унитарну државу БиХ. 

Међу њима је очигледно и Кристијан, Шмит који је опасно уздрмао БиХ и који је, изгледа, одлучио да иде до краја. 

Фиге му, логично, држе углавном бошњачки политичари, а републички врх је, судећи према већ повученим потезима, одлучио да се томе супротстави и да одбрани што се одбранити може, уз главни циљ да се ствари врате управо на оне дејтонске темеље. 

Актуелни моменат није нимало безазлен. Власт нема право на грешку. Они који је чине прије сваке ријечи и потписа морају знати кога представљају и у чије име то раде. А то нису само они који гласају за њих. Исто важи и за опозицију и за све с друге стране Дрине. Сви морају знати шта је Република Српска и бити на опрезу. Никад се не зна шта вјетрови могу донијети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.