Грађани без државе

И депортација држављана БиХ који се налазе у ратом захваћеним земљама на Блиском истоку показала је да домаће институције уопште не функционишу. Што и није изненађене. Нико није очекивао да ће држављани БиХ бити први у реду за депортацију ка матичној земљи, већ посљедњи.

Заказало је Министарство иностраних послова (МИП) БиХ, на челу са Елмедином Конаковићем, али и амбасада БиХ у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). И вјероватно исти сценарио услиједио би да се било ко налази на челу МИП-а, али и у Емиратима. Јер такве су домаће институције. Нефункционалне. И то се преноси од једног до другог министра, односно са једног на другог амбасадора. Вјероватно је и амбасади у УАЕ ово био први крупни посао који је требала да ријеши.

Ријетко да ико до ових најновијих дешавања на Блиском истоку знао ко је амбасадор БиХ у УАЕ, какве су његове заслуге са позиције коју плаћају грађани ове земље. Никада се није оглашавао, док смо посљедњих дана безброј пута чули његово име и презиме.

И ту новонасталу ситуацију по питања евакуације држављана БиХ многи су настајали да искористе и да уграбе које јефтини политички поен.

Огласио се и ресорни министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић, наравно на друштвеним мрежама, да се похвали да су обезбједили новац за повратак грађана из угрожених подручја, те да ће ако буде требало дати још и више. Па, него шта ће, него дати. Нису његове паре, већ пореских обевзника ове земље.

Наравно, ништа се не ради у тишини. Већ крећу у жесток напад на друштвеним мрежама да су они за нешто заслужни, а претходних дана их није било нигдје. На новинарске позиве одговарају само када њима тема иде у корст. Овако, ћуте и вребају погодан тренутак да се огласе на друштвеним мрежама и уграбе које јефтин поен. Јадно свима, осим њима. А најјадније, онима који чекају помоћ надлежних институција. Оних које папрено плаћају.

И стићи ће грађани БиХ својој кући, са или без њихове помоћи. Али остаће та горчина да институнције не функционишу, да свако гледа да окриви оног другог, те да уграби јефини поен на муци оних који чекају да што прије дођу до својих кућа. И тако је то у овој земљи је од када постоји.

Институције тону све дубље, а са њима и грађани, док нажалост на површину остају само они који доносе одлуке. И нема наде да ће се нешто по том питању промијенити. То нам је показано и на овом најсвјежијем примјеру. Јер док су се надлежни међусобно окривљивали, поједини држављани БиХ који су се нашли у угроженим подручјима, слијетали су на аеродроме у окружењу, а затим даље тражили превоз кући.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.