Држава у покушају

О БиХ, државној заједници чији су темељи ударени у Дејтону, новембра 1995. године, током протекле три деценије речено је доста тога, а још више остало недоречено.

И послије толико времена тешко је одговорити на питање шта је БиХ. Та три слова и даље поједине, у европским и прекоокеанским државама, асоцирају на рат, неимаштину, уз пратећа питања да ли имамо воде, струје. 

Они којима је историја и географија, ипак, мало боља страна, виде данас БиХ као једну од лоших копија некада моћне заједнице чији је била дио. Најбољу слику имамо, ипак, ми који је гледамо и живимо сваки дан, а она је и даље, 30 година касније, више црно-бијела него у бојама. 
Дејтонски мировни споразум дао је овом поднебљу, на брдовитом Балкану, оквир за нови почетак. Прекинуо је рат који нико нормалан није хтио и дао мир за који се свако нормалан молио изнова сваког дана док је крв текла на свим странама. 

Тај уговор је странама потписницама и лидерима народа дао доста тога, али није могао једну ствар која до многих усијаних глава још није дошла - памет. 

Да је било више памети, добро воље и разумијевања, поштовања права свих, а не жеља за новом мајоризацијом, не би нам сигурно било лошије него што је данас. 

Има и оних који добро живе у овој и оваквој БиХ. Уз поједине привреднике и ти и такви годинама сједе у институцијама власти, понављају изнова исте приче, не знајући ни колико су заправо тешки. Финансијски, наравно. 

А то исто вријеме обичан човјек гледа како да живи живот достојан човјека. Да има и за данас и за сутра и за сваки дан. Да изведе дјецу на прави пут, плати им и понеки одмор (јер и то је за обичног човјека), школовање те у здрављу и весељу прославља њихове успјехе. 

И све би то било још извјесније и срећније када бисмо престали да вријеме губимо на политичким темама које је давно требало затворити. Кад би свако гледао своја посла, а не гурао нос тамо гдје му никако није мјесто. Али... Извртање и превртање Дејтонског мировног споразума, неприхватање да је БиХ данас само државна заједница коју чине Република Српска и ФБиХ те да је то земља испред које не пише ни "република" нити стоји било која друга ријеч која би упућивала на њено уставно уређење, држи нас у пат-позицији. 

Обичан народ гледа шта ће и како ће, посебно они којима се не иде даље од родног прага. Привредници махом кукају, превозници не знају ни како да се врате кући, а да не крше европске норме и законе. И тако даље, и тако даље. 

И умјесто да све снаге усмјере на рјешавање потреба привреде и народа који им је својим гласом и дао привилегије, за многе, у рангу научне фантастике, зарад сулудих и опасних снова одржавају живим политичко блато, без имало стида, страха и одговорности у земљи пропалих покушаја да свима осване боље сутра. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.