Фото: Дишите рационално
Док се Бањалучани опет суочавају са загађеним ваздухом, из Градске управе стижу препоруке о рационалној потрошњи енергије, нижим температурама у просторијама и избору еколошки прихватљивијих начина гријања. Савјетују да спаваћа соба буде на 18 до 19, а дневни боравак на 20 до 21 степен, уз поруку да сваки степен штеди енергију и новац. Колико су такве препоруке довољне и, још важније, колико су заправо примјењиве?
Није спорно да то може донијети уштеде, нити да енергент утиче на квалитет ваздуха. Проблем настаје када се одговорност за један од највећих еколошких проблема пребацује на грађане, од којих се очекује да мијењају навике, улажу у системе гријања и "зелене" енергенте, као да и сами нису жртве удисања "отрова" из далеко већих димњака.
Препоручише надлежни и соларну енергију, вјетрењаче, биомасу и високоефикасне уређаје за гријање. Све то звучи лијепо на папиру, али је далеко од могућности многих. Савремени котлови, пећи, па и обнова фасаде захтијевају значајна улагања. Људи једва издвајају за пелет и дрва, а камоли за нешто што се назива "високоефикасним". Примјера ради, тона пелета А1, према цјеновнику једног продавца у Бањалуци, кошта 830 марака.
Уз то, сугерисано је и избјегавање гријања на струју због колапса у електроенергетском систему. Ако струја није пожељна, угаљ загађује, а еколошки прихватљивији системи су прескупи, чиме онда да се гријемо? Да ли треба да топлоту и комфор подредимо смањењу трошкова и потрошње струје, док проблему коначно не буде приступљено озбиљно?
Без конкретних дјела на видику нема рјешења, јер су институције у зачараном кругу званом пребацивање одговорности. Системско рјешење сигурно би надмашило мале промјене које би просјечан грађанин постигао ако смањи температуру у кући за степен или два, само када би било воље.
Ситуација није неочекивана, а у зиму улазимо знајући да стижу тежи дани. Слушамо како киша поправља квалитет ваздуха и да прање улица помаже, а ипак смо упозорени да боравак на отвореном треба да избјегавамо. Штетних честица нису поштеђена ни дјеца која иду у школу, ни они који након радног дана пјешаче од аутобуске станице до куће. Нису сви грађани возачи да могу да се од смога склоне у аута, а онима који то ипак могу говори се да отежавају загађење. Чим да путујемо, ако телепортација још није изумљена?
У јеку ове приче, из Градске управе стижу и похвале због озелењавања у улици Браће Пиштељића. То не би смјело да буде повремена активност за друштвене мреже или скретање пажње са горућег проблема, већ дугорочна политика. Тешко је занемарити да су посјечена стабла која су деценијама расла, а некадашње зеленило уступљене бетону и асфалту.
Град се увелико и еуфорично припрема за празнике па ћемо, по свему судећи, и ове године пити кувано вино, јести слатке делиције и инхалирати се смогом. Зимска идила неће изостати, али чист ваздух поново није на листи поклона које ће град добити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике