Уз црквена звона, свечано освијетељен споменик Стефану Немањи

Откривању су присуствовали  предсједник Србије Александар Вучић, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, премијер Србије Ана Брнабић са члановима Владе, предсједник парламента Ивица Дачић, као и предсједник Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, премијер Српске Радован Вишковић.

Свечаност је почела интонирањем државне химне, а у настављен је приказањем кратког филма о Стефану Немањи, као и дефиле коњаника, културно-умјетнички програмом са драмским приказом великог жупана у извођењу глумца Небојше Кундачине, а потом су се обратилисрпски члан и предсједавајући Предсједништва Милорад Додик и предсједник Србије Александар Вучућ и обраћање званичника.

На почетку церемоније споменик Стефану Немањи је у мраку, да се постепено, како је церемонија одмицала, био освјетљаван, а на крају је бити потпуно освијетљен и бљеснуо у свој својој љепоти.

Српска православна црква благословила је откривање споменика Стефану Немањи и послије свечане церемоније на Савском тргу, тачно у 21.00 час, огласила су се црквена звона у цијелом Београду.

Овај споменик израдио је у бронзи чувени руски скулптор Александар Рукавишњиков.
Висок је 23,5 метара изнад и пет метара испод земље и тежак око 80 тона, а постамент, осим што има расвјету, представља својеврстан музеј на отвореном.

Посебну симболику има то што Стефан Немања у десној руци држи мач, умјесто крста, како је првобитно било планирано, зато што је српску државу стварао мачем, док је у лијевој руци Хиландарска повеља, коју је издао крајем 12. вијека.

Око жезла споменика монтирани су фрагменти византијског шљема са чије су унутрашње стране мозаици, који представљају дијелове из живота Стефана Немање.
Из византијског шљема на споменику произлази жезло Светог Саве који је симбол српске државности и аутокефалности.

Грађани ће моћи да уђу у унутрашњост шљема у којој је приказана историја династије Немањића. Споменик има четири рељефа који показују живот Стефана Немање, његову историју.

Овај споменик се разликује од осталих, јер има тијело од бронзе, бунар са стаклом и ефектом бесконачности који показује да споменик расте из центра земље кроз вијекове.

Плато око споменика поплочан је каменим коцкама старим више од 100 година, које су пронађене током радова у непосредној близини Савског трга.

Стефан Немања, родоначелник династије која је Србијом владала пуна два вијека и по којој је названа цијела једна епоха у српској историји, по записима његових синова, родио се у Зети, у Рибници, на подручју данашње Подгорице, гдје је његов отац избјегао из Рашке.

Заслугом овог ујединитеља српских земаља од зетског приморја, до Поморавља, Србија стекла равноправно мјесто у заједници хришћанских народа Европе.

Стефан Немања се сматра једним од родоначелника Српске православне цркве, првим великим ктитором православних храмова међу Србима и дубоко побожним човјеком. Православље је, према византијском моделу, постало државна вјера, а епископија у Расу њено средиште

Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови.

Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире Студеницу, коју је подигао себи као маузолеј)и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.

Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренијете у манастир Студеницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.