Дејан Ристић, историчар: Срби морају да буду чвршће утемељени у сопственом идентитету

“То је важно да бисмо, пре свега знали ко смо, шта смо, ко смо били у прошлости, шта смо данас и шта желимо да будемо у будућности. Зато што смо ми једна карика у ланцу сопственог народа и националне историје”, рекао је он.

Ристић је оцијенио да Срби тапкају у мјесту када је познавање сопствене историје у питању, као и регионалне и опште историје.

“Ми одбијамо да учимо из историје и нама се историја понавља из оног истог разлога из којег се понављају људске судбине и људски карактери и то никако изгледа да научимо. Ми одбијамо да учимо из сопствене историје, историју спознајемо као стереотипну, ми нисмо солидарни, ми не градимо и не јачамо националну свест”, рекао је он.

Он је додао да се Срби поводе за различитим теоријама и различитим псеудонаучним тврдњама, негирају или омаловажавају своје историјско трајање, сопствени национални идентитет.

“И то све утиче да се као народ налазимо у једном дубокој вишедеценијској друштвеној кризи, која је почела још крајем осамдесетих година прошлог века, а наставља се до данас. И она је суштински идентитетска криза”, оцијенио је он.

Ристић додаје да онај ко има слаб идентитет и ко нема довољно јаку свијест о идентитету, онда је подложан различитим опасностима, изазовима и агресивним чиновима што од стране појединих својих сусједа, што од стране међународне заједнице.

“А нама се то дешавало током деведесетих година у време ратова за југословенско наслеђе”, рекао је Ристић.

Када је ријеч о догађајима из 1995. године, који су се десили на територији данашње Хрватске “Олуја” и “Бљесак”, Ристић оцјењује да се ради о наставку континуиране отворено агресивне кампање за прогон “припадника нежељеног народа” са одређене територије.

Он је навео да је та кампање кулминирала у периоду Другог свјетског рата, а само се наставила у периоду деведесетих, у конкретном случају на територији данашње Хрватске 1991-1995. годне.

“И данас се та кампања наставља, али не оружјем, него кроз идентитет, недозвољавањем Србима, који су грађани данашње Хрватске, да у потпуности конзумирају своја грађанска, верска, национална, језичка, културолошка права, ломљењем табли са ћириличним натписима, атацима на меморијале Другог светског рата, негирањем геноцидног карактера Независне Државе Хрватске (НДХ)”, истакао је он.

Ристић је рекао да историчари који се баве историјом 20. вијека све чешће примјећују девалвацију стручних термина, па се сада сваки злочин назива геноцидом, уписује се и покушава да учита у карактер једног народа склоност ка насиљу.

Он је појаснио да се, када се говори о НДХ, говори о њеном геноцидном карактеру, а не о геноцидном карактеру хрватског народа, већ конкретне државне творевине.

“Прави се јасна разлика између нације и појединаца унутар, те нације који су створили ту државу која је чинила злочине геноцида над припадницима српског, јеврејског, ромског народа, али и над антифашистима Хрватима”, додао је он.

Ристић је указао на опасности од генерализације.

“Не треба да се водимо за шарлатанима историчарима, што домаћим, што увезеним, а у Србији има и увезених, а треба да будемо одговорни”, рекао је Ристић.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.