Андријана Митровић, тинејџерка рањена у масакру код Младеновца: Остала ми је само борба за живот

Овим потресним ријечима почела је своју причу за Курир Андријана Митровић (18) из Малог Орашја код Смедерева, једна од 12 тешко повријеђених младих људи, које је прије тачно годину дана у крвавом пиру тешко ранио Урош Блажић (21) из Дубоне код Младеновца.

Блажић је у свом суманутом крвавом пиру, који се догодио само дан након масакра у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду, без разлога почео да пуца на људе који никоме нису били ни криви ни дужни. Тог 4. маја, Блажић је убио деветоро младих у Малом Орашју и Дубони, а ранио је њих 12 хицима из калашњикова.

Андријана Митровић успјела је да преживи хице, а на годишњицу злочина препричава незамисливе сцене. Како каже, кобне вечери безбрижно је сједила на клупици испред школе у Дубони, а онда се појавио помахнитали убица и изрешетао је.

- Друштво се окупило код споменика у Равном Гају у Малом Орашју, али сам ја са две другарице одлучила да одем до школе у Дубони, како бих се јавила и пријатељима који су тамо били - присјећа се ова храбра дјевојка.  У школском дворишту у Дубони сједила је групица младих, међу њима су били и убијени Далибор Тодоровић, као и убијени брат и сестра, Милан и Кристина Панић.

- Дача (Далибор Тодоровић) се шалио када смо нас три дошле: "Види, дошле нам Орашанке иако је славље код њих". Убрзо затим, неко је повикао: "Лезите доле!". Нисмо очекивали да ће се нешто страшно десити. Он је, међутим, почео да пуца по нама, погодио ме је у ногу и руку. Другарици Анђели која је дошла са мном пуцао је у главу, она је почела да вришти. Чуо је њене крике и почео да се враћа до нас, а тада јој је Иван (повријеђени тинејџер) рекао: "Ћути, ево враћа се!". Вратио се и тада нас је све по још једном упуцао. Мене је тај трећи метак погодио у леђа. Сећам се, Анђела је запомагала: "Крвари ми глава, умирем" – прича потресена Андријана.

Убица је након рафалне паљбе побјегао, а Андријана каже да се након тога мало чега сјећа. Транспортована је за Београд у болницу, гдје су се љекари данима борили за њен живот. Како каже, на болничком лијечењу је за ових годину била три пута, укупно 144 дана.

- Након 102 дана изашла сам из болнице, а онда су уследила нова 24 дана, па 18 дана. Укупно сам била неких пет месеци у болници, нису ми давали велике шансе да преживим. Остала сам без бубрега, јетра ми је потпуно уништена, слезина, дебело црево, али и танко - каже Андријана плачући. Ипак, упркос свим тешкоћама, она је велики борац.

- Мој живот више није исти. Због тог монструма ја више немам многе пријатеље, мртви су. Другим мојим пријатељима живот је уништен, као и мој. Смртна казна је мала за монструма који нам је уништио живот. Не знам ни која би била адекватна казна за ово што је он урадио, размишљам и да ли ћу уопште моћи да станем до њега у тој судници када почне суђење, које је заказано за 23. мај  - каже она.

Рођаци

Андријана је у масакру остала и без два рођака – убијени су синови њених стричева, Петар (25) и Марко Митровића (18). Брутало су убијени код споменика у Равном Гају. Настрадали су од руке истог човјека који је њој заувијек промијенио живот. Марко је тешким повредама подлегао на мјесту, док се Петар 50 дана борио за живот у београдској болници, али на крају није издржао.

Андријана Митровић каже да и даље не може да схвати да убијених више нема.

- Нешто сам причала пре неки дан са другарицом и она ми каже: "Па, питај га", а онда се сетим да он више није жив... Ми и даље не можемо да схватимо да њих нема, да нису живи. Нисмо свесни да се више неће вратити - каже Андријана док брише сузе. Објаснила нам је да иде у Равни Гај, где су јој убијена браћа и пријатељи, али да не може да посјећује њихове вјечне куће.

- Само једном сам ишла на гробље и не могу више. Некако, немам снаге - каже Андријана, док јој сузе саме лију низ образе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.