Косово: Освештана црква Свете Петке извор живота у Одевцу

 “Ово је дан када се вековима уназад у Одевцу освештавало масло и брашно, све у вери да година буде родна и да они који скупљају летину буду здрави”, рекао је прота Станковић.

Наглашавајући да је освештање обављено у цркви која ће за неку годину бити освештана, Станковић се захвалио просталим Србима у овом поморавском селу што, поштујући традицију, поштују себе остављајући будућим генерацијама обичај који их чини специфичним и оданим цркви и православљу.

“Ова црква је никла на камену, остатку некадашње цркве, грађене како се претпоставља око четвртог века и спаљене у време Турака”, подсјетио је парох Станковић, изражавајући захвалност вјерницима што су сами о свом трошку сазидали цркву која свједочи о српском трајању у селу Одевце, удаљеном око седам километара од Косовске Каменице.

Мјештанин Давор Арсић рекао је за Срну да је његов прадјед Нико крајем 19. вијека уснио сан да се у оближњој храствој шуми налазе остаци спаљене и порушене цркве.

“Нису му поверовали па је он сам узео дрвену мотику и закопао на месту где му се у сну појавила црква и како ми је пренео отац после неколико закопа ударио је у камени стуб за који је касније утврђено да је у питању остатак темељног црквеног камена”, прича Арсић.

Камен који је Нико открио данас се налази у центру цркве и на њему мјештани и сви вјерници који у Цркву Свете Петке скоро свакодневно долазе пале свијеће за здравље.

“Стоји веровање да свако онај ко упали свећу за здравље у овој иако неосвештаној светињи да ће му се свака бољка скинути као руком”, каже Негован Станковић, додајући да су дубови, записи, стабла храста у порти цркве стари по неколико вијекова.

На удаљености од неких 300 метара од цркве налази се извор чијом водом, како се вјерује, Света Петка лијечи сваку врсту болести, па и нероткиње.

“Из дана у дан десетине људи, независно којој нацији припадају, долази у цркву помоли се нашој светитељци, дође до извора, попије воду и умије лице, а потом на оближњим стаблима окачи дио гардеробе изговарајући у себи жељу”, појашњава обичај Станковић.

Он каже да о моћима извора говори то што су се два стабла букве у непосредној близини извора спојила што је вјероватно јединствен случај у природи.

Испод спојених стабала букава људи пролазе молећи се Светој Петки за здравље, да им подари насљедство, да скине чини са болесних и немоћних, да гладнима напуни амбаре житом, а у домове унесе мир и спокојство, да им на столу замирише масло, а у пећима хљеб.

Управо је то вјеровање задржало педесетак Одевчана на својим огњиштима, убијеђених да боља времена долазе, те да ће им одговорни и у српским и у косовским институцијама помоћи да прикупе новац за израду иконостаса и да сазидају звоник како би се створили услови да владика рашко-призренски Теодосије једног дана освешта њихову светињу.

Одевчани ће у међувремену о свом трошку прикључити струју и подићи патос у цркви на коме ће бити постављен иконостас онако како то налажу вјеровања и правила о унутрашњем изгледу цркве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.