Закључци самита Брдо-Бриони без става о промјени граница

БРДО КОД КРАЊА - На данас одржаном 10. по реду, јубиларном самиту у оквиру процеса Брдо-Бриони, који је на Брду код Крања окупио лидере земаља Западног Балкана и Приштине, усвојени су компромисни закључци којим се потврђује посвећеност земаља региона проширењу Европске уније.

Усвојена декларација због противљења Србије не садржи тему о промјени граница у региону, која је постојала у приједлогу закључака.

Нагласак скупа је остао на томе да је проширење геополитичко питање, да процес проширења мора да се убрза и да ЕУ регион Западног Балкана треба да посматра као цјелину.

Састанку су лидери Србије, Словеније, Хрватске, Албаније, Црне Горе, Северне Македоније, БиХ и политички представник привремених политичких институција у Приштини.

Ово је први самит Брдо Бриони на којем нису били присутни гости, јер премијер Француске Емануел Макрон није могао да дође због раније преузетих обавеза.

"Ово је први пут да смо били сами, и морали смо да се гледамо у очи и суочимо се са проблемима региона", казао је словеначки педсједник Борут Пахор, уз оцијену да је скуп утолико био захтевнији, али и успјешан.

Пахор, који је са хрватским предсједником предсједавао самиту, рекао је да је то био први пут да је ЕУ позвана да гледа на регион као на цијелину.

Копредседавајући Милановић је појаснио да компромисно усвојени закључци значе да је свако морао нечег да се одрекне, а као пример је навео агенду Вјосе Османи, за коју је рекао да је била нешто захтевнија.

Милановић је открио и да је на самиту било, како је рекао, одређених прекора повишених тонова и неспоразума, као и да су због противљења Србије неки дијелови из приштинске агенде морали бити „испуштени".

Предсједник Александар Вучић изјавио је да је састанак био "пристојан и добар" уз много реплика, дупликата.

„Али на то смо навикли. Пре свега их је било између Београда и Приштине, свих нас са Сарајевом, и унутар БиХ. Ништа ново", додао је он.

Казао је да било и много ствари око којих ње било сагласности, а једно питање које је било кључно, каже, било је питање промјене граница у региону.

Објаснио је да у региону поједини на два начина тумаче мјењање граница, онако како се њима свиђа, а Србија сматра да не треба да се мјењају ван правила које су установиле УН.

Упитан да ли је на састанку, као што су поједини медији пренјели, било бурно, Вучић је одговорио да није било бурно, али да је он, како је рекао, "уживао".

Бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић је на састанку говорио о отвореним питањима које БиХ има са Србијом и Хрватском, а његов колега Желко Комшић је након састанка изразио незадовољство, јер је, како је рекао, прича остала на "балканским темама".

Комшић је рекао да расправа "на моменте баш није била пријатна", а тиче се Београда и Приштине у коју се, како је казао, наравно морао да укључи и председавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, за којег је рекао да се зна на чијој је страни.

Коментаришући да је то цијелу расправу одвело у погрешном правцу, Комшић је рекао да је "највише времена отишло на ставове и политичка виђења Додика и предсједнице тзв. Косова (Вјосе Османи)".

За разлику од Комшића, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић задовољан је усвојеним закључима и вјерује да представљају добар прилог у укупној политици земаља Западног Балкана према ЕУ.

Ђукановић је истакао да је поента током читавог разговора била на теми европеизације Западног Балкана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.