Странке у ФБиХ све карте бацају на Предсједништво

Ведрана Кулага Симић 20.09.2026 21:33

Фото: Агенције | Предсједништво БиХ

САРАЈЕВО - Предизборна кампања улази у завршницу, а с њом јача борба за двије фотеље у Предсједништву БиХ - бошњачког и хрватског члана који се непосредно бирају са територије ФБиХ, а омјер снага на политичкој сцени, међусобни односи и већ отворене карте у изборној трци поново отварају питање да ли би побједника из реда Хрвата могли одлучити заправо гласови Бошњака.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

За Предсједништво БиХ на изборима 4. октобра такмичи се 10 кандидата.
Из Републике Српске кандидати су Жељка Цвијановић, Маринко Божовић и Небојша Вукановић.
У ФБиХ се води посебно неизвјесна трка за бошњачког и хрватског члана Предсједништва.
Кандидатура Славена Ковачевића поново је отворила спор око избора хрватског члана гласовима Бошњака.

Бирачи у БиХ ће на предстојећим општим изборима, заказаним за 4. октобар, бирати и нови сазив трочланог Предсједништва БиХ, а у трку ће чак десет кандидата.

Изборним правилима је дефинисано да се један члан Предсједништва бира са територије Републике Српске. Ту фотељу овај пут јуре Жељка Цвијановић (СНСД), која обавља ту дужност у овом сазиву власти на нивоу БиХ, Маринко Божовић (СДС) те први човјек Листе за правду и ред Небојша Вукановић.

Два члана Предсједништва БиХ се, с друге стране, бирају из Федерације. Уз Дениса Бећировића (СДП), који је актуелни бошњачки члан и жели још један мандат као кандидат испред групе под називом Уједињени за државу БиХ, за ту позицију бори се лидер СББ-а Фахрудин Радончић, Семир Ефендић из СБиХ те предсједник СДА Бакир Изетбеговић, који је током каријере већ био члан Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа.

За позицију хрватског члана Предсједништва БиХ бори се три кандидата. То су Даријана Филиповић (ХДЗ БиХ), Зденко Лучић, као независни кандидат, али са подршком неколико странака са хрватским предзнаком те Славен Ковачевић (ДФ), који је савјетник предсједника те странке и актуелног члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа Жељка Комшића.

Централна тачка

Управо је кандидатура Ковачевића подигла највише прашине на политичкој сцени. Једна од централних тачака политичког спора у ФБиХ јесте питање ко треба да бира хрватског члана Предсједништва и шта се подразумијева под легитимним представљањем.

Из ХДЗ-а су, наиме, Комшића, којем је ово четврти мандат у Предсједништву БиХ, прозвали "другим бошњачким чланом", тврдећи да је биран гласовима Бошњака јер имају далеко веће бирачко тијело него Хрвати, а нетрпељивост је ишла и до мјере да је Хрватски народни сабор (ХНС), предвођен странком Драгана Човића, након избора 2022. донио закључак да Комшића прогласи непожељном особом у свим подручјима гдје ХНС има утицај.

ДФ, с друге стране, политику базира на такозваном грађанском концепту те да се избор члана Предсједништва из реда хрватског народа не тумачи као искључиво право странака које имају већинску подршку међу Хрватима, што је тачка око које се Комшић и присталице сукобљавају са ХДЗ-ом БиХ.

Да остају на том путу потврдио је Комшић који је на овим изборима носилац страначке листе за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

Он је, наиме, гостујући у једној емисији, истакао да је циљ и овај пут омјер два напрема један у корист пробосанских снага у Предсједништву БиХ, нагласивши да је у том контексту побједа Ковачевића кључна за очување тог омјера. Уз позив свим пробосанским политичким странкама које пређу изборни праг на формирање власти на федералном и нивоу БиХ, да би се заобишли СНСД и ХДЗ БиХ, додао је да је прихватљива и хрватске "петорка".

Политички аналитичар Филип Матић истиче да је ситуација у ФБиХ сложена јер СДА у мандату на истеку, након дугог времена, није била у власти, док је забиљежена интензивна кампања "тројке" коју су заснивали на причи да су "поразили Додика, Републику Српску...".

- Међутим, те политике нису успјеле. Пуне три године смо гледали ликовање над квази-побједама БиХ, а онда се то све за кратко вријеме срушило. Отишао је Кристијан Шмит, дошла је подршка САД-а усљед дипломатских напора Републике Српске и тако даље. Десио им се пораз на том националном нивоу који су сами они исфорсирали - оцијенио је Матић.

У томе, сматра, лежи тренутно можда и највећа снага Изетбеговићеве СДА.

- Да не прејудицирам резултате, у овом моменту се може говорити о СДА као фавориту, када су у питању бошњачки гласови - истакао је он за "Глас".

Позиција ДФ-а

Посебан сегмент је позиција ДФ-а, односно Славена Ковачевића.

- Биће интересантно да ли ће и ко подржати Бећировића у борби против СДА, гдје обично, када је велика борба између Бошњака за бошњачког члана, постоји шанса за Хрвате да не буду прегласани. С друге стране, ту је изјава да ће ДФ све уложити како би Ковачевић ушао у Предсједништво - рекао је он.

Говорећи о позицији и шанси ХДЗ-а БиХ, с обзиром на то да ове године има више кандидата и у име странака са хрватским предзнаком, поновио је став да хрватски народ не бира свог члана Предсједништва до момента док борба за оног из реда Бошњака не постане жустра.

- Само ако анкете које добије "тројка" и СДА буду показале тијесну борбу за бошњачког члана, ХДЗ има шансу да изгура као побједника свог кандидата - рекао је Матић, подсјећајући да је извјесно да би могло доћи до кризе након избора ако ДФ поново заузме фотељу хрватског члана Предсједништва због најава из странке Драгана Човића.

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски подвлачи да је из Комшићевих изјава видљиво да остаје досљедан себи и да ради кампању у бошњачким срединама.

- Комшић има мисију, по мени чак и опсесију, да Хрвати не смију да изаберу члана Предсједништва БиХ властитим гласовима него га морају изабрати Бошњаци. То је доктрина која траје готово 20 година. Пронашао је рупу у закону, чињеницу да је ФБиХ једна изборна јединица. Надам се да ће што већи број бошњачких бирача и ДФ показати интерес за трку за бошњачког члана - истакао је Ситарски за "Глас", уз опаску да је још у благој предности Бећировић.