Тегелтија: Мигрантска криза све већи терет за БиХ

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да мигрантске криза постаје све већи терет за БиХ, која сама не може да се избори са овим проблемом и истакао да сви који не испуњавају услове да бораве у БиХ морају бити враћени у домицилне земље.

Тегелтија је нагласио да се појављује све већи број људи и то не оних који желе остати у БиХ, већ оних којима је БиХ транзитна рута према земљама Западне Европе.

“БиХ неоправдано сноси превелики терет мигрантске кризе у односу на број становника који у овом тренутку има. Ако ће кроз источне границе ЕУ мигранти неконтролисано долазити до БиХ, након чега ће им на све начине бити затваране границе ЕУ, онда БиХ има право на помоћ ЕУ”, рекао је Тегелтија за АТВ.

Предсједавајући Савјета министара је навео да је неопходно утврдити ко се све налази у БиХ, ко долази из подручја захваћених ратом, ко су економски мигранти, а ко представља безбједоносну опасност, не само за БиХ, него и за земље Западне Европе.

Тегелтија је напоменуо да је у овом тренутку веома тешко сарађивати са појединим земљама из којих долазе мигранти, али да БиХ мора да пошаље поруку да не може бити спаваоница за избјеглице који чекају свој пут у Западну Европу.

“Сви они који не испуњавају услове да се сматрају мигрантима, морају бити враћени у домицилне земље. То је јасна политика коју је утврдио Савјет министара”, поручио је Тегелтија.

Тегелтија је истакао да, нажалост, још не постоји пуна сагласност о томе како ће се БиХ односити према миграцијама, те да једино Република Српска од првог дана мигрантске кризе досљедно заступа ставове да су миграције најчешће безбједносно питање које треба да се рјешава на извору одакле мигранти долазе, те да Српска није спремна да гради мигрантске центре.

“Мислим да смо близу да дођемо до јединственог става о питању миграција, а то је превасходно да они који не желе остати у БиХ и који не испуњавају било који међународни услов да имају признат статус избјеглице, не треба да се налазе у БиХ”, нагласио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, тај процес је доста компликован, али се у њега мора ући.

Тегелтија је навео да ће БиХ имати овај проблем све док мигранти буду чекали у камповима тренутак када ће да пређу границу, односно док БиХ не покаже да није земља у коју су добродошли такви мигранти и да ће их вратити тамо одакле су дошли.

Предсједавајући Савјета министара сматра да овај проблем неће бити могуће ријешити без заједничког дјеловања међународних и институција БиХ, прије свега Министарства безбједности и свих безбједносних агенција.

“За мене је охрабрење висок степен сагласности која је постигнута између министра безбједности и чланова Предсједништва БиХ о питању миграција. Добар помак је да Предсједништво буде на страни Савјета министара, односно Министарства безбједности које носи највећу одговорност за ово питање”, каже Тегелтија.  

Пред члановима ЦИК-а напор да докажу свој легитимитет

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија сматра да је пред Централном изборном комисијом /ЦИК/ БиХ велики напор да докажу свој легитимитет и покажу да нису изабрани како би покушали приказати резултате изван изборне воље грађана.
Тегелтија је истакао да је терет чланова ЦИК-а то што су изабрани у години избора, при чему је прекршена процедура њиховог избора, те да је ту и питање политичког ангажмана појединих чланова ЦИК-а прије избора на ту позицију.

“Надам се да су свјесни своје одговорности пред грађанима да спроведу изборе на фер и коректан начин и надам се да је ово посљедњи пут да имамо овакву ситуацију помјерање избора”, рекао је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара је навео да је важно да се избори одрже, да БиХ покаже свој демократски капацитет и да се ни на који начин не ускрати право грађанима да бирају онако како је то дефинисано законом.

“Као предсједавајућем Савјета министара важно ми је било да нико не тражи изговор у Савјету министара да не буде избора ове године. Мислим да је у БиХ много оних који нису жељели ове локалне изборе”, рекао је Тегелтија за АТВ и додао да је у БиХ специфична ситуација зато што је опозиција та која не жели изборе.

Одговарајући на питање о понашању у заједничким институцијама српских представника који долазе из странака које су опозиција у Републици Српској, Тегелтија је рекао да им није лако јер упорно покушавају да бране политику коју су спроводили у Сарајеву, а због које су лоше прошли на парламантерним изборима.

“Не знам како лидери тих странака објашњавају својим бирачима зашто су они резервна већина СДА. Зашто нису са СДА направили већину на самом почетку када се формирала власт, већ су им резервна већина када СДА процијени да би нешто могла да направи на штету, понајвише, Републике Српске?”, упитао је Тегелтија, који је члан Извршног комитета СНСД-а.

Он је изразио наду да постоји довољно свијести да се направи већина Републике Српске у Сарајеву и навео да је спреман бити дио тог договора, те додао да свако прављење већине из ФБиХ са појединцима из Републике Српске, Српској прави озбиљан проблем.  

Тегелтија: Покренути инвестициони циклус

Предсједавајући Савјета министар Зоран Тегелтија сматра да у БиХ треба покренути инвестициони циклус и да је за то потребно усмјерити сва средства која данас постоје у буџетима, али и обезбиједити додатне изворе.
“У наредних 15 дана заједно са ентитетима биће припремљен обиман инвестициони циклус којим ћемо све наше пројекте, који су важни БиХ и за регионално повезивање, ставити на сто и представити у оквиру расположивих финансијских средстава и видјети који су потребни додатни извори средстава преко међународних финансијских институција”, рекао је Тегелтија.

Тегелтија је нагласио да се непрестано показује да финансијски потенцијал БиХ није довољан за све потребе, као што ниједна земља у свијету нема довољне ресурсе да то финансира из својих извора.

“Разговараћемо са ММФ-ом и амбасадором /шефом Делегације ЕУ у БиХ Јоханом/ Сатлером да обезбиједимо средства за нормално функционисање свих институција и средства за инвестиционе циклусе”, истакао је Тегелтија.

Он је рекао да до краја године очекује прву траншу средства од 250 милиона евра макрофинансијске помоћи за БиХ.

“Макрофинансијска помоћ за БиХ треба да се обезбиједи у наредних неколико година, слично по сценаријуму како ЕУ ставља та средства на располагање својим чланицама, од чега је њима 50 одсто средстава грант. Ми то не можемо очекивати, већ кредитна средства”, појаснио је Тегелтија.

Тегелтија је навео да аранжман БиХ са ММФ-ом никада није прекинут и да је остао залеђен због појаве вируса корона, истичући да је потребно покренути нове преговоре са ММФ-ом крајем септембра или почетком октобра.

Говорећи о буџету БиХ, Тегелтија је за АТВ рекао да не постоје проблеми у финансирању заједничких институција БиХ.

“Наш буџет смо прилагодили околностима у којима се читаво друштво налази. Процијенили смо да је неопходно да извршимо значајну прерасподијелу средстава у односу како је био планиран основни буџет. Готово седам одсто средстава које прикупљамо оставили смо за помоћ здравственом сдектору, привреди, култури, спорту”, истакао је Тегелтија.

Он је рекао да буџет заједничких институција има на располагању 42 милиона КМ, што је велики дио средства у односу на оно што стоји на располагању буџету заједничких институција БиХ.

“Вјерујем да ће на наредној сједници Савјета министара бити донесена одлука да се 15 милиона КМ стави на располагање здравственом сектору за набавку заштитне опреме за борбу против вируса корона. Остаје још 27 милиона КМ на располагању и разговараћемо са премијерима ентитета да процијенимо које су то области које би ми могли да подржимо”, навео је Тегелтија.

Тегелтија је рекао да су то мала средства са аспекта потребе привреде, али да то нису кредитна средства, домаћа ни међународна, већ су резултат властитих буџетских средстава.

“Бићемо спремни да 20 милиона КМ ставимо на располагање за туризам, туристичке агенције, јавни превоз, институције културе и спорта, чији рад је био ограничен усљед ширења епидемије вируса корона”, истакао је Тегелтија.

Када је ријеч о отварању грнице БиХ, Тегелтија очекује да ће на наредној сједници Савјета министара бити донијета одлука да се дозволи улазак свим грађанима свих земаља у БиХ који имају негативан Пи-Си-Ар /ПЦР/ тест.

“То није слобода кретања, али мишљење здравствених радника је да још увијек постоје проблеми са пандемијом вируса корона и да би ми тешко издржали ситуацију уколико би отворили слободно кретање грађана, без ових тестова”, каже Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.