Кос: ЕУ би до 2030. могла да добије двије или три нове чланице

СТРАЗБУР – Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да би Европска унија до 2030. године могла да добије двије или три нове чланице, као и да је за сам процес битно да нове чланице не ослабе већ ојачају Унију.

Она је на сједници Одбора за спољне послове Европског парламента (Афет), на којој је представила Комуникацију о припреми за ширу Унију, коју је у уторак усвојила ЕК, рекла да се ЕК у документу није бавила конкретним земљама и билатералним споровима, већ уопштено о приступању.

"Свјесни смо различитих подручја и аспеката", рекла је Кос одговарајући на питања чланова одбора.

Питања европосланика: Ветo, Украјина и западни Балкан

Чланове Афета највише је занимало приједложено гласање квалификованом већином и ограничавање права вета у одређеним областима, попут доношења санкција, али и како ће приступање Украјине утицати на Унију, будући да је та земља још увијек у рату.

Различита виђења европских парламентараца

• Михаел Галер (ЕПП) оцијенио је да је документ амбициозан и додао да се посебно слаже око гласања квалификованом већином како не би дошло до блокада, али се запитао да ли земље чланице желе то да прихвате.
• Чаба Дометор (Патриоте за Европу) сматра да су потребни јасни прописи и које су посљедице приступања земље у рату Европској унији.
• Дан Барна (Обновимо Европу) оцијенио је да документ шаље поруку земљама кандидатима.
• Томас Вајц (Зелени) упитао је како ЕК намјерава да провјерава спровођење услова, уз оцјену да акценат не би требало да буде на спољној политици.
• Станислав Стојанов (Европа суверених нација) рекао је да је одступање од доношења једногласних одлука моћан елемент којег ЕК сада хоће да се ријеши, те да је најбитније да се испуне предуслови.
• Жељана Зовко (ЕПП) рекла је да би пажљиво требало да се припази на западни Балкан, а посебно на Босну и Херцеговину, као и да је забрињавајуће што је та земља изостављена из планова ЕК и да је неопходно да се отворе преговори са њом.
• Матјаж Немец (Прогресивни савез социјалиста и демократа) упитао је Кос како гледа на улогу ЕК на спрјечавање билатералних односа као препрека.
• Тонино Пицула (Прогресивни савез социјалиста и демократа) рекао је да је битно да нове земље чланице уђу у Унију усклађене са спољном политиком и владавином права.
• Грегор Браун (Независни члан ЕП) упитао је Кос ко је донио одлуку за Украјину да буде предводник међу земљама кандидатима и рекао да је веома опасно да се земља која је у рату уведе у ЕУ.

Кос о будућности проширења

Кос је на крају расправе рекла да рачуна на дебату о представљеном документу и да је процјена ЕК да је проширење могуће, али да постоје ствари које морају да се промијене да ЕУ буде јача.

"Отворени смо за ваше идеје. Овдје се не ради само о проширењу већ и припремама. Постоји веза између владавине права и средстава. Геополитика и проширење су повезани, као и заслуге. Геополитика нам говори зашто је проширење важно. Водимо рачуна и о прорачунским импликацијама. Имамо могућност за проширење. До 2030. могли бисмо да имамо 2-3 нове чланице. Успјех почива на добровољној основи. Не тражимо ни од кога да постане чланица, то је на земљама кандидатима", рекла је она.

Закључила је и да је битно да се грађанима ЕУ објасни шта и за Унију значи проширење у безбједносном смислу, односно да проширење носи већу безбједност.

Кос је на крају поновила да ће се о документу расправљати на самиту ЕУ који се одржава у Бриселу 15. и 16. октобра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.