Брод и Сијековац остају без пуне правде: 34 године од страдања српских цивила

БАЊАЛУКА - Злочини над српским цивилима у Броду које је 1992. године починила војска Хрватске и паравојне хрватско-муслиманске јединице и даље нису адекватно кажњени, али Срби морају на то стално указивати јер народ који заборави своје жртве ризикује да неко други напише његову историју, изјавио је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић.

Нуждић је рекао да страдање Срба у Броду 1992. године представља једну од најтежих страница историје српског народа у Посавини.

- Не смијемо дозволити да се о Броду говори само као о једном ратном догађају. Говоримо о људима, породицама и цивилима који су страдали, о прогону, затварању, мучењу и убиствима - рекао је Нуждић, поводом обиљежавања Дана општине и 34 године од ослобођења Брода у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Нуждић истиче да је Сијековац посебно важан јер представља један од првих масовних злочина над српским цивилима у БиХ 1992. године.

- Сијековац је био страшна најава онога што ће се дешавати на ширем простору Посавине и Брода. Зато је Сијековац симбол почетка страдања српског народа у овом крају, а Брод је свједочанство размјера тог страдања - указује Нуждић.

Он је напоменуо да се дешавања из посљедњег рата морају посматрати и у ширем историјском контексту, јер српски народ Посавине памти и страдања из Другог свјетског рата, Јасеновац и Доњу Градину, али и бројна мјеста у којима су Срби страдали само због спрског имена и вјере православне.

Нуждић је рекао да та историјска сјећања не треба да воде ка мржњи, већ ка одговорности да злочин никада не буде прећутан и да жртва никада не буде заборављена.

- Брод и Сијековац морају остати дио нашег колективног памћења, не да бисмо било кога мрзили, него да бисмо знали шта се догодило, не да бисмо тражили освету, него да бисмо тражили правду - нагласио је Нуждић за Срну.

Он је рекао да посебно забрињава чињеница да ни након више од три деценије од злочина над Србима у Посавини нема пуне правде за жртве и њихове породице.

- За породице жртава вријеме није замјена за правду, а заборав није помирење - истакао је Нуждић.

У Броду ће данас бити обиљежен Дан општине и 34 године од ослобођења у Одбрамбено-отаџбинском рату, којим је Војска Републике Српске прекинула седмомјесечену
окупацију регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица.

Од маја до октобра 1992. године општина Брод била је под окупацијом регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица које су у 10 логора заробиле 2.000 Срба.

Након што је ВРС ушла у Брод пронађено је и седам масовних гробница, од којих је једна била на Градском гробљу гдје су затечена тијела 88 убијених цивила и војника.

Јединице Војске Републике Српске су 6. октобра 1992. године ушле у Брод, а генерал Славко Лисица прогласио је 7. октобар Даном ослобођења.

Ослобађања Брода било је дио операције "Коридор", једне од највећих и назначајних које је Војска Републике Српске са припадницима Министарства унутрашњих послова извела током Одбрамбено-отаџбинског рата.

У Одбрамбено-отаџбинском рату учествовало је више од 2.500 бораца из општине Брод, од којих су 244 погинула, а више од 500 их је рањено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.