СДС на путу без повратка

Ведрана Кулага Симић 07.10.2026 08:56

Фото: Велибор Трипић | СДС

БАЊАЛУКА - Предизборне тензије у СДС-у које су у тој странци успијевали да донекле држе под тепихом, распламсале су се првог дана након избора, који је, осим убједљивих пораза у тркама за инокосне функције, потврдио и најлошији партијски резултат у протекле двије деценије, а уз све то први потези и оштре поруке у комуникацији функционера из врха слуте на неке већ виђене сценарије.

Прелиминарни резултати општих избора у БиХ, односно Републици Српској су потврдили нови пораз у низу за СДС, како њихових кандидата за позицију предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ, тако и странке у борби за позиције у републичком парламенту.

Први човјек странке Бранко Блануша, према доступним подацима, освојио је око 224.000 гласова што је око 55.000 мање од гласова СНСД-овог Саве Минића у трци за предсједника Републике, а Маринко Божовић има заостатак од око 150.000 гласова за Жељком Цвијановић (СНСД) за позицију српског члана Предсједништва БиХ.

Лош резултат је, с друге стране, још видљивији ако се погледа број гласова за ниво Народне скупштине. СДС, на основу обрађених око 96 одсто листића, има нешто више од 61.000 гласова, што је, у поређењу са општим изборима 2022, пад за више од 30.000 гласова, односно за чак 100.000 када се узму у обзир резултати 2014. године када је странка забиљежила најбољи резултат и обезбиједила 24 мандата у Народној скупштини Републике Српске.

Усљед тога су остали и без деценијске титуле најјаче опозиционе странке те је на прву позицију избио Покрет Сигурна Српска (ПСС) који је на темељима ПДП-а формирао Драшко Станивуковић.

Све то је, наиме, проузроковало нови политички потрес у странци, а посебно након што је Блануша, дан послије избора, потписао одлуку о искључењу из СДС-а првог човјека Бијељине Љубише Петровића због, како је навео, грубог кршења Статута и јавне подршке кандидата других политичких странака на изборима, односно лидера Листе за правду и ред Небојше Вукановић у трци за члана Предсједништва БиХ из Српске.

Недуго након тога огласио се Петровић који је и раније на мрежама указивао да би свашта могло да се деси након избора. Овај пут је, уз поруку да ништа није готово, најавио правну борбу за оспоравање, како је навео, незаконитог искључења, а на његову страну стао је јавно и дио партијских колега.

Члан Предсједништва Александра Пандуревић тврди да је одлука Блануше нестатутарна и да због пораза он треба да поднесе оставку, док је Желимир Нешковић апеловао да не доносе исхитрене одлуке.

Огласио се и некадашњи предсједник СДС-а Милан Миличевић, тражећи од Блануше да повуче одлуку и сазове сједницу Главног одбора и Скупштине, уз поруку да је "одговоран однос према СДС-у и након резултата који је на историјском минимуму за државотворну странку да предсједник странке понуди оставку, а с њим и руководство странке".

- Не желим правити поређења са неким ранијим предсједницима СДС-а који су то учинили уз много бољи резултат, па ни са мојом неопозивом оставком која је била чин покушаја очувања јединства странке који, нажалост, није успио, него је, напротив, продубио јаз унутарстраначких струја - подвукао је, уз опаску да је ово трећи пораз Блануше за мање од годину, јер је био кандидат и на пријевременим изборима за предсједника Српске који су и понављани на незанемарујућем броју бирачких мјеста.

Блануша је, наиме, на чело СДС-а дошао 2025. као њен десети предсједник откако је основана 1990, а шести од 2006. године.

Поједини лидери одлазили су са те позиције због лоших изборних резултата, а политички аналитичар Драго Вуковић сматра да је СДС и добро прошао те да је десетак мандата у НСРС одличан резултат у садашњим условима у странци.

- Лоши резултати воде до унутарстраначких превирања, оптужби, тражења кривица, а права ријеч за ово је дебакл, јер свједочимо, од када постоји СДС, његовом највећем поразу. Нападима једних на друге бјеже од одговорности, а све је посљедица дуготрајних озбиљних проблема у овој партији - истакао је Вуковић за "Глас".

Указује и на то да су неке од главних одлука доносили они који су заправо симболи пропасти СДС-а.

- Овај СДС нема никакве везе с великим СДС-ом, покретом који је некада окупио људе и имао историјску улогу у стварању Српске и заштити српског народа. Овај је потпуно оронуо. Нису га уништили само мангупи из властитих редова него напади са свих страна и међународне заједнице. Ипак, и поред свега је та странка имала шансу да се опорави или рехабилитује, али то се није десило и нисам сигуран да ће се то десити. СДС је једина национална странка у БиХ која је пропала. ХДЗ и СДА су моћне и данас у име својих народа - поручио је Вуковић.

Само се, додао је, СДС-у може десити да члан Предсједништва те странке на изборима подржи кандидата из друге партије, а не из својих редова.

- Жао ми је што је Блануша, као професор и интелектуалац, ушао у прљаву политичку борбу. Он је дошао као човјек који је требало да помири двије јако супротстављене фракције у СДС-у, али није талентован за политику. За њега би било најбоље да поднесе оставку и каже да се враћа на факултет, јер није успио да помогне странци - закључио је Вуковић и навео да је на изборима добро прошла групација ДНС-НПС те да није очекивао да НФ Јелене Тривић остане испод цензуса.

Гласови СДС-а за ниво Народне скупштине, уз број освојених мандата

2006. 103.035 17
2010. 120.136 18
2014. 173.824 24
2018. 123.515 16
2022. 95.640 13
*2026. 61.425 11

(*прелиминарни подаци)

Предсједници СДС-а

Радован Караџић (1990 - 1996)
Алекса Буха (1996 - 1998)
Драган Калинић (1998 - 2004)
Драган Чавић (2004 - 2007)
Младен Босић (2007 - 2016)
Вукота Говедарица (2016 - 2019)
Мирко Шаровић (2019 - 2023)
Милан Миличевић (2023 - 2025)
Бранко Блануша (2025)

Рекордери

Најбољи резултат СДС-а у трци за предсједника Републике Српске још држи некадашњи функционер Огњен Тадић, са освојеним 296.021 гласом 2014, док је рекордер по гласовима у борби за позицију српског члана Предсједништва БиХ Мирко Шаровић. Он је 2022. имао 225.912 гласова. Уз њега, кандидат за ту позицију, у протеклих 20 година из СДС-а, био је само Младен Босић и то на изборима 2006.