Око 400.000 неважећих листића на изборима: Скенери спријечили старе злоупотребе

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Печат општим изборима у БиХ 4. октобра, осим уређаја за биометријску идентификацију бирача и оптичких скенера те ниске излазности, тренутно даје и број неважећих гласачких листића, њих око 400.000, а упућени истичу да, ипак, није све тако црно као што на први поглед изгледа.

На биралиштима је, наиме, у недјељу гласало 1,4 милиона бирача од укупно 3,4 милиона с правом гласа по изводу из Централног бирачког списка. То је тек нешто више од 42 одсто за цијелу БиХ, односно 47 на територији Српске.

Иако и даље имамо прелиминарне резултате и необрађене податке са свих адреса, доступни подаци указују поново на значај броја неважећих гласачких листића.

Употреба скенера је, наиме, промијенила и изглед листића и довела до новог начина означавања кандидата којима се жели дати глас, посебно у дијелу за избор посланика, а Изборним законом БиХ су дефинисани критеријуми по којима је гласачки листић неважећи.

Листић ће бити проглашен за неважећи уколико не буде испуњен или буде, али тако да није могуће са сигурношћу утврдити којој је политичкој странци, коалицији, независном кандидату или листи независних кандидата бирач дао свој глас. Између осталог, отићи ће на ту страну ако су на њему дописана имена кандидата или ако је означено више од једне странке, коалиције, независног кандидата или листе независних кандидата, односно ако је на основу ознака које је бирач дописао, као што је потпис, може утврдити његов идентитет.

Неважећи гласачки листићи су, у статистикама ЦИК-а, груписани у неважеће неозначене (празне) и неважеће према осталим критеријумима, а с обзиром на њихову бројност били су и тема конференција након општих избора 2022, након којих је објављена и анализа о тадашњих бројкама и случајевима.

Основна карактеристика свих спроведених избора у БиХ је, наиме, већи број неважећих гласачких листића у односу на процијењени изборни стандард од три до четири одсто.

Евиденције ЦИК-а показују да је на општим изборима прије четири године забиљежено седам одсто неважећих листића. Према нивоима власти највећи укупни проценат неважећих листића евидентиран је за Представнички дом Парламентарне скупштине (ПС) БиХ, а најмањи за изборну утрку за Народну скупштину Републике Српске.

Упоредни преглед неважећих листића са општих избора 2014, 2018. и 2022. године је показао да је проценат таквих листића приближно исти за ова три изборна циклуса, уз уочен благи пад 2022. ЦИК је након тих избора спровео и онлајн анкету у потрази за одговорима зашто одређен проценат бирача у гласачку кутију убаце неозначен гласачки листић или непрописно означен

- Према мишљењу испитаника главни разлог је превелик број политичких субјеката и кандидата, незадовољство понуђеним опцијама, компликован изборни систем, велики број листића те формат гласачких листића, док је само 2,04 одсто испитаника означило да не разумију начин на који се гласа – наведено у извјештају ЦИК-а БиХ.

Предсједник Стратешког одбора Коалиције "Под лупом" Вехид Шехић је на почетку указао да су у Централни бирачки списак уписани сви они који имају важећу личну карту БиХ, уз опаску да их је велики број изван земље, односно да нас је овдје између 2,2 и 2,3 милиона с правом гласа.

Такви подаци, с друге стране, аутоматски подижу и праг укупне излазности, а примјена нових технологија је, тврди, омогућила то да овај пут само бирачи који су и изашли на изборе могу направити те неважеће листиће.

- Више нема могућности да то направи неки од чланова бирачких одбора, а према мојим подацима било је око 4,2 одсто неважећих листића. Када се каже 400.000 изгледа много, али гласало се за четири нивоа власти. Проценти ће показати да су скенери зауставили злоупотребе из старог система када се могло додавати на празне листиће - рекао је Шехић.

И он је, како је признао, један од оних иза којих је остао празан листић.

- Редовно излазим на изборе, а никад нисам гласао за члана Предсједништва БиХ. На гласачком листићу напишем зашто не гласам. Као грађанин немам пасивно бирачко право јер је Устав, као и Изборни закон, дискриминаторски, тако да је то протестни глас, а таквих има доста - истакао је Шехић за "Глас Српске".

Излазност по годинама

• 2002.            55,5%
• 2006.            55,3%
• 2010.            56,52%
• 2014.            54,47%
• 2018.            54, 02%
• 2022.             50%

Прелиминарни подаци о неважећим листићима из октобра 2026.

Предсједништво БиХ

• празан               47.194 (3,40%)
• други разлог     13.863 (1,00%)

Представнички дом ПС БиХ

• празан              45.777 (3,30%)
• други разлог     74.827 (5,39%)

Парламент ФБиХ          

• празан              28.864 (3,50%)
• други разлог     41.295 (5,00%)

Предсједник/потпредсједници Републике Српске        

• празан              19.604 (3,48%)
• други разлог     7.130 (1.27%)

Народна скупштина

• празан              10.344 (1,84%)
• други разлог     41.271 (7,33%)

Скупштине кантона у ФБиХ

• празан              19.225 (2,37%)
• други разлог     44.049 (5,43%)

Упоредни преглед неважећих листића на општим изборима (у процентима)

• Ниво власти                                            2014.            2018.            2022.
• Предсједништво БиХ                              7,68               6,63               6,65
• Представнички дом ПС БиХ                    8,76               8,63               8,38
• Представнички дом П ФБиХ                    8,19               7,72               7,58
• Предсједник/потпредсједници РС            5,39               6,63               5,75
• Народна скупштина РС                            6,34               5,92               5,52
• Скупштине кантона                                   7,46               6,97               6,59

(извор ЦИК БиХ)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.