Пленковић: ЕУ шаље рециклиране поруке западном Балкану

Беч - Хрватски премијер Андреј Пленковић изразио је жаљење што ширење ЕУ није међу првих пет приоритета актуелне Европске комисије.

Пленковић је казао да је лоше користити рециклирани рјечник у закључцима и порукама западном Балкану.

Он је, приликом предавања на Дипломатској академији у Бечу, на тему "Будућност ЕУ", рекао да је јако лоше што је тек на прошлој сједници Савјета ЕУ у марту, по први пут послије девет година, разговарано о југоисточној Европи.

"Посљедње закључке о западном Балкану Савјет је усвојио 2008. године. Требало је девет година да буде усвојена ријеч о региону. Мислим да то није добро", истакао је Пленковић.

Казао је да се, с тим у вези, надао амбициознијем и охрабрујућијем рјечнику.

"Знам добро шта је ново, а шта рециклирано. Рециклирани рјечник од прије девет година није добар за лидере у региону", поручио је Пленковић.

Истовремено је казао да земље које имају виши ниво демократије, стичу утисак, због дешавања на Балкану, да државе тог региона нису још зреле.

"Када из перспективе неке удаљеније земље гледате на политичке кризе, да нема дијалога власти и опозиције, онда се стице утисак да те земље требају још вријеме да сазру. Све док има таквих сигнала из региона тешко је залагати се за бржи приступ", нагласио је хрватски премијер.

Казао је да европски комесар Јоханес Хан има тежак задатак и додао а је чињеница да све земље Балкана желе да напредују ка чланству у ЕУ, али да су у различитим фазама.

Додао је да је Црна Гора најнапреднија на том путу, да Србија надокнађује, а да је Босна и Херцеговина послије дужег времена успјела да примјени С СП.

У вези са БиХ, он је рекао да је Драган Човић, док је био предсједавајући Предсједништва, имао тежак посао да поднесе захтјев за чланство у ЕУ.

"Није било лако поднијети захтјев, али је то најхрабрији и најбољи корак, јер земља мора да надокнади заостатак, а приближавање ЕУ може да помогне да боље функционише БиХ", увјерен је Пленковић.

Рекао је да одговор на питања ЕУ представља најтежи задатак који је администарција у БиХ икада имала и захтјева координацију на свим нивоима.

Хрватска ће, како је пренио, подржати БиХ на путу у ЕУ, те најавио да ће ускоро бити одржана заједничка сједница двије владе, у прве двије недјеље јуна, када ће бити потписан споразум о партнерству на путу Босне у Унију.

У свом излагању Пленковић је оцјенио да није било мудро одржати референдум у Великој Британији о питању за који се знао одговор и без изјашњавања грађана.

Казао је да ће излазак Велике Британије ослабити тако ту земљу, тако и ЕУ.

Пленковић, подвукавши да је била погрешна одлука Лондона да напусти ЕУ, рекао је да је увијек политички ризик да се питања везана за Унију ставе пред грађане на одлуку.

Указао је да је важно борити се против популизма, који је у порасту, и да треба грађанима више показати предности ЕУ.

С тим у вези је констатовао да је тешко пренијети грађанима предности Уније када сада, на примјер, због пооштрења контрола на границама, морају да чекају сатима на прелазима.

"Ја себе сматрам проевропским политичарем, али имам мало аргумената да браним ЕУ када таква питања утичу на расположење грађана. Ако неко чека два-три пута више сати на граници неће моћи да се поправи тиме направљена штета", упозорио је он.

На глобалном нивоу, како истиче, неопходно је да ЕУ повећа свој утицај, а за то има на располагању комбинацију инструмената које ријетко ко други има.

У кризама ЕУ треба да, како истиче, покаже да може да брани европски пројекат и даље га гради, и поред непотребно одржаног референдума.

У томе свему, према његовим рјечима, неопходно је политичко лидерство, али и разумијевање грађана.

Пленковић је данас у Бечу разговарао са аустријским канцеларом Кристијаном Керном, као и предсједником Александером ван дер Беленом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.