На слободи половина осуђених џихадиста

Сарајево - На слободи се налази више од половине од 23 припадника Исламске државе осуђених због тероризма, а томе су пресудно допринијеле блага казнена политика и одлуке Суда БиХ.

Према подацима Тужилаштва БиХ, због одлазака на страна ратишта и придруживања формацијама терористичке организације Исламска држава у Суду БиХ су осуђене 23 особе на укупно 50 година затвора.

Саговорник "Гласа Српске" близак Суду БиХ каже да је већина њих на слободи.

- Некима су већ истекле затворске казне од годину на које су осуђени након склапања споразума о признању кривице. Има оних који су одмах након пресуде откупили казну, што им закон омогућава, па нису ни ишли у затвор. Трећи су пак на слободи јер им након правоснажне пресуде није одређен притвор, што се видјело и у случају Енеса Мешића и његове шесторице сарадника који су били мјесецима на слободи - каже наш саговорник.

Један од примјера експресног изласка терориста на слободу је и случај у којем је на мети правосуђа био Фатих Хасановић. Он је због припадности терористичкој групи на основу споразума о признању кривице у априлу 2016. године осуђен на годину затвора.

- У казну су му урачуната два мјесеца притвора из 2014. године, тако да се убрзо нашао на слободи. Нико не зна гдје је он сада, а сигурно је да се за тих неколико мјесеци није могао радикално промијенити и да и даље као и остали представља опасност - каже саговорник "Гласа".

На слободи су и четири члана групе коју је предводио Хусеин Ердић. Њих је Суд БиХ осудио у фебруару прошле године за придруживање терористичким организацијама у Сирији. Ердић је осуђен на три и по године, Мидхат Трако на годину и по, Невад Хушидић и Мерим Кесеровић на по годину затвора.

Највећа казна за организовање одлазака на страна ратишта и придруживање терористичким организацијама изречена је вехабијском вођи Хусеину Билалу Боснићу у трајању од седам година затвора коју издржава у затвору у Зеници. Његов бранилац најавио је подношење захтјева за излазак Боснића на слободу, јер је одслужио више од половине казне чиме је стекао услове да може поднијети захтјев за условни отпуст. Уколико би се то догодило, сматрају безбједносни експерти, борба против тероризма би претрпјела снажан ударац, јер је већина радикалних исламиста неокрзнута прошла судске процесе.

Вршилац дужности декана Факултета безбједносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић каже да су казне за кривична дјела у вези са одласком на страна ратишта и придруживањем терористичким формацијама преблаге.

- Сигурно ће се осјетити посљедице споразума о признању кривице склапаних са терористима и пресуда на једногодишње затворске казне. Такво шта нема нигдје осим у БиХ. Казнену политику хитно треба мијењати. Осим тога, званичници у БиХ требало би да имају процјене како ће се повратници из Сирије понашати кад се врате у БиХ, а то ће бити ускоро - рекао је Ћеранић.

Министарство безбједности БиХ располаже подацима да се на страним ратиштима тренутно налази 115 држављана БиХ, док неки извори наводе да се њихов број пење и до 320.

Наложено издржавање казне

Према незваничним информацијама Суд БиХ је, након што је Енес Мешић ухапшен приликом покушаја илегалног преласка границе и поновног одласка на сиријско ратиште, по хитном поступку наложио да на издржавање затворских казни буду упућена и шесторица ратника који су осуђени с њим. Они су такође били на слободи иако им је још 7. априла изречена правоснажна затворска казна.

- Та одлука је заправо индиректно признање Суда БиХ да је почињена грешка када је дозвољено да седморица осуђених терориста два и по мјесеца буду на слободи - рекао је наш саговорник.

Мешић је правоснажно осуђен на три године због ратовања и припадности терористичкој организацији, али му суд није одредио притвор као ни Адему Карамуји, Ибри Делићу, Мирзи Капићу, Јасмину Јашаревићу, Салку Имамовићу и Самиру Хаџалићу, којима су изречене блаже санкције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.