Ко ће финансирати нове генерације које завршавају радни вијек

Свјетска банка упозорава да ће до 2050. године број пензионера на планети премашити број дјеце млађе од пет година, што ће створити потпуно нову социјалну структуру друштва.

• ОД РОЂЕЊА ПА ДО ГРОБА
• НЕГОДОВАЊА И ПРИТИСЦИ
• КРЕНУЛИ ДРУГИМ ПУТЕМ
• СЛОВЕНИЈА, ИНДОНЕЗИЈА
• ХОЛАНДСКА ТРИ СТУБА
• КОРАЦИМА СТАРЕ ДАМЕ
• СВЕ ВЕЋИ ТЕРЕТ
• КРИЗА ОДАВНО КУЦА НА ВРАТА
• МАЂАРСКИ МОДЕЛ

Осим тога, пензијски системи широм свијета већ се налазе на ивици колапса. Старење становништва, дугогодишњи пад наталитета и растући јавни дугови већ приморавају владе да предузму све радикалније потезе да би спасиле социјалне фондове. 

Највидљивији облик тих промјена постао је нови глобални тренд - постепено подизање старосне границе за одлазак у пензију.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој и Европске комисије, више од 50 земаља већ је усвојило или планира да уведе одређене реформе којима се старосна граница подиже између једне и чак осам година у наредних петнаест година.

ОД РОЂЕЊА ПА ДО ГРОБА

У Европи се тај процес најјасније види. Данска је, према тренутним плановима, најдаље отишла. До 2040. године грађани те земље ће право на пензију стицати тек када напуне 70 година. Ово правило ће важити за све који су рођени након 1970. - што Данску поставља као пионира новог пензијског модела у Европи. 

Белгија је одлучила да старосну границу постепено подиже до 2030. године, како би била достигнута граница од 67 година, као услов одласка у пензију - уз додатне мјере штедње у јавном сектору. Пензије државних службеника убудуће ће расти највише 0,3 одсто годишње. И Велика Британија постепено спроводи ову реформу - до 2028. године старосна граница износиће 67 година, а до 2046. ће порасти на 68. У Летонији је минимална старосна граница за пензију већ 65 година, што представља значајан скок за земљу у којој је животни вијек и даље испод европског просјека. 

Италија, Шпанија и Португалија такође су у процесу постепених прилагођавања. У Италији се пензионисање све више везује за дужину радног стажа, а не само за године живота. Такозвани систем "Квота 103" омогућава радницима да се пензионишу када збир година живота и година радног стажа достигне 103.

НЕГОДОВАЊА И ПРИТИСЦИ

Француска је, с друге стране, примјер земље у којој су реформе изазвале дубоку политичку кризу. Након бурних протеста реформа којом је старосна граница подигнута на 64 године за сада је замрзнута до 2026. године. Ипак притисци из Брисела не престају. Европска унија већ је јасно ставила до знања да ће будуће финансијске подршке и инвестициони фондови у вриједности од два билиона евра бити условљени спровођењем структурних промјена, међу којима су и оне пензијске.

И док се Европа бори са својим демографским изазовима, слични трендови захватају и Азију. Кина, која је деценијама имала један од најнижих прагова за пензионисање на свијету, сада се спрема за историјску промјену. 

Власти су најавиле да ће мушкарцима старосна граница постепено порасти са 60 на 63 године, док ће жене, зависно од радног мјеста, у пензију одлазити са између 55 и 58 година. Реформа ће бити спровођена постепено током наредних петнаест година и представља први озбиљан покушај Пекинга да ублажи посљедице драстичног старења становништва.

Јапан је већ започео усклађивање свог система са новим демографским реалностима. До 2025. године мушкарци ће у пензију одлазити са навршених 65 година, а жене ће ту границу достићи до 2030. године. У земљи у којој више од трећине становништва има преко 65 година, продужавање радног вијека више није ствар избора него нужности. Слична ситуација је и у САД. Социјални фондови, а према пројекцијама, до 2033. године - потрошиће акумулиране резерве, што ће натјерати Конгрес на нове реформе и резове. Иако се тренутно пензија стиче са 67 година, већ се разматра помјерање те границе на 68. У Канади држава стимулише раднике да остану дуже активни, нудећи до осам одсто веће накнаде за сваку годину рада након 65.

КРЕНУЛИ ДРУГИМ ПУТЕМ

Међутим, неке европске земље изабрале су други пут. Поједине државе, попут Пољске, Мађарске и Словеније, под притиском јавности одустале су од повећања старосне границе, тражећи алтернативна рјешења за стабилизацију својих пензионих фондова. Пољска је, након великог таласа протеста 2017. године, поништила ранију одлуку о подизању старосне границе на 67 година. Данас Пољаци иду у пензију са 60 година за жене и 65 за мушкарце, али су уведене строже контроле раног пензионисања, као и систем "другог стуба" који подстиче грађане да добровољно штеде у приватним фондовима уз подстицаје државе. Овај модел је за сада успио да одржи стабилност, али демографи упозоравају да ће већ 2035. поново бити потребна нова интервенција.

Мађарска је увела обавезне индивидуалне рачуне за све запослене, који се финансирају комбинацијом доприноса радника и послодавца. Истовремено, влада у Будимпешти покушава да повећа наталитет путем пореских олакшица за породице са више дјеце. Овај модел је један од ријетких у Европи који комбинује социјалну политику и пензијску стабилност као повезане циљеве. 

Спајање породичне и демографске политике представља један од најагресивнијих у Европи када је ријеч о покушају да преко финансијских и пореских реформи буде "побољшан" наталитет, а истовремено подржана и стабилност пензијског система у будућности.

Основне компоненте породичне политике чине и пореске олакшице за породице с дјецом. 

СЛОВЕНИЈА, ИНДОНЕЗИЈА

Међу земљама које су кренуле другим путем је и Словенија. Она је након дугих преговора са синдикатима нашла компромисно рјешење - умјесто подизања старосне границе одлучено је да буде повећан број година радног стажа потребног за пуну пензију. Тако запослени могу и даље у пензију са 60 година, али само ако имају најмање 40 година стажа. На овај начин систем је успио да се финансијски стабилизује, а јавни отпор је био минималан.

Сличан модел примјењује и Финска, која је увела такозвану флексибилну пензију. Радници могу сами изабрати када ће се пензионисати у распону између 63 и 68 година, с тим да им пензија расте за сваки додатни мјесец рада након минималног прага.

Примјер индонежанског пензијског модела у посљедње вријеме ипак привлачи највећу пажњу. Ова многољудна азијска земља није подигла границу за пензију, али је увела флексибилан систем у којем грађани могу бирати да остану дуже на тржишту рада у замјену за више пензијске бонусе. Сличан приступ усвојила је и Малезија, гдје је циљ повећање учешће старијих радника у економији без принудног одгађања пензионисања.

Аустралија је једна од ријетких земаља која је успјела да стабилизује систем кроз комбиновање државних и приватних фондова. Власти подстичу грађане да током каријере обавезно уплаћују у приватне пензијске шеме, чиме је зависност од државних средстава знатно смањена.

ХОЛАНДСКА ТРИ СТУБА

Холандски пензијски систем ипак се сматра једним од најстабилнијих у свијету. Примјењује се модел "три стуба". Први представља основну, универзалну пензију коју финансира држава. Право на њу имају сви грађани који су живјели или радили најмање 50 година прије него што наврше законску старосну границу (која се постепено подиже, тренутно око 67 година). Износ није велики, али обезбјеђује минимум за живот. 

Други стуб - радне или професионалне пензије. Овај дио чини суштину холандског модела. Скоро 90 одсто запослених обухваћено је обавезним професионалним пензијским фондовима које организују послодавци или синдикати. Доприноси се одређују процентуално од плате и дијеле између радника и послодавца. Ови фондови улажу прикупљени новац на финансијским тржиштима и на тај начин генеришу добит, што омогућава високе и стабилне исплате. 

Сваки фонд строго је регулисан и подложан јавној контроли. Укупна имовина свих фондова премашује двоструку вриједност БДП-а земље, што чини систем веома ликвидним и одрживим. Трећи стуб представља добровољна приватна штедња. Поред обавезних нивоа, грађани могу додатно штедјети путем индивидуалних пензијских улагања. Ово је посебно корисно за самозапослене и оне који нису укључени у професионалне фондове. Држава подстиче ову штедњу кроз пореске олакшице.

Ипак Холандија се суочава са истим проблемом као и већина Европе - становништво стари, а број активних радника се смањује. Због тога се уводи нови пензијски модел (2027), који ће више зависити од личних рачуна штедње, а мање од заједничких фондова, да би систем био додатно стабилизован и био праведнији за млађе генерације.

КОРАЦИМА СТАРЕ ДАМЕ

Како стоји регион? Ниска стопа наталитета, висока емиграција и раст броја пензионера довели су до тога да се пензијски фондови одржавају углавном трансферима из буџета. У Србији се старосна граница за жене постепено изједначава са мушкарцима и до 2032. године ће износити 65 година. У Хрватској, која има један од најстаријих демографских профила у Европи, старија популација већ чини скоро 23 одсто становништва. Пензијска граница је 65 година, али постоји опција добровољног продужења рада до 68, што многи користе да би остварили већи износ пензије.

Када је у питању Република Српска - као прво треба нагласити да пензијски систем почива на принципу међугенерацијске солидарности. Старосна граница је 65 година за мушкарце и 63 за жене. 

Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске - број пензионера износи око 288.000, док број осигураника који уплаћују доприносе - 338.000. Однос осигураника и пензионера је близу један-један, што је далеко од оптималног односа у погледу дугорочне одрживости пензијског система. Демографски трендови показују да се број радно активних смањује, а број старих особа и пензионера расте, што повећава фискални притисак. 

СВЕ ВЕЋИ ТЕРЕТ 

Пензијски систем Републике Српске тренутно је стабилан, али дугорочно гледајући изложен је многим ризицима, баш као и у већини европских држава. Пројекције показују да ће у наредних 20 година број становника старијих од 65 година значајно порасти, док ће број младих радника опадати. Посљедица - већи број пензионера ће стварати растући фискални терет. Званични подаци показују да је у периоду од 2015. до 2025. године број корисника овог права повећао за 13 одсто. Поједини демографи сматрају да ако број пензионера буде растао један проценат годишње, а број радника опадао пола процента, тренутни однос би се до 2035. могао погоршати на - један радник на два пензионера. Иначе да би Република Српска достигла одрживи однос - три радника на једног пензионера - било би потребно или обезбиједити раст радне снаге од три до четири процента годишње или смањити број корисника кроз одгађање пензије и строжу контролу права на ране пензије. 

Директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске Младен Милић наводи да је ситуација у пензијском систему Српске готово иста као и у свим системима који почивају на принципу међугенерацијске солидарности. 

- Такви су сви пензијски системи у Европи, али и највећем дијелу осталих земаља широм свијета. Свједоци смо да се из низа разлога, прије свега због техничког, технолошког и информационог аспекта, али и напретка медицине продужава животни вијек становништва, али и најстарије популације. Са друге стране све мање дјеце се рађа, а млади све касније одлучују да заснују породицу и да имају потомство. Све то доводи до тога да имамо бржи раст корисника права у односу на број и рад новорођене популације - казао је Милић. 
Многе земље, наводи он, нарочито оне напредније, већ су предузеле одређене кораке промјене услова за остваривање права на пензију. 

- Ту се прије свега мисли на подизање границе година живота за остваривање права на старосну пензију. То није једини услов и продужење старосне границе на рецимо 67 година живота даје краткорочни ефекат, али дугорочно се не рјешава питање заустављања тренда раста броја корисника права. Све владе морају правити одређени микс и рјешења узимањем параметара подизања старосне границе, али и стопе наталитета различитим мјерама. Код нас треба размислити и о промјени стопе доприноса, јер имамо најнижу стопу у региону - поручио је Милић.

Нагласио је да ова три параметра треба узети у обзир и направити микс који ће дати један одређен ефекат у наредних 30 или 40 година. 

- Ми смо урадили анализу, али сам је вратио на дораду, јер је по мом мишљењу био исувише кратак период који је та анализа обухватила. Негдје до краја мјесеца требало би да имамо нове пројекције која ће ићи до 2050, односно 2060. па и 2070. године када је ријеч о пензијском систему Републике Српске - закључио је Милић. 

КРИЗА ОДАВНО КУЦА НА ВРАТА 

Сличан став заступа и демограф Стево Пашалић, који наводи да пензијски систем није само код нас у кризи. 

- И једна Њемачка са најјачом економијом има озбиљне проблеме са пензијским системом. Наравно, то је код нас много више изражено, јер је запосленост у односу на број пензионера скоро изједначена. То је мање-више на неким варијацијама у региону - казао је "Гласу" Пашалић. 

Наводи да постоји много проблема, међу којима је и чињеница да имамо велики број пензионера који су млађи од 65 година. 

- То оптерећује пензијски систем. Из разних разлога људи се пензионишу раније у односу на старосну границу за пензионисање. Истовремено, животни вијек се продужава. Осим тога имамо и смањено рађање, а самим тим и смањени улазак радне снаге у радно активно становништво - наводи Пашалић, који сматра да је због свега тога неминовно продужење радног вијека. 

Такође наводи и да је због свега наведеног пензијски систем код нас, али и другим земљама, несигуран. 

- Потребно је што прије донијети одговарајуће мјере да не бисмо ушли у још дубљу кризу - закључио је Пашалић.

МАЂАРСКИ МОДЕЛ

Властима у Републици Српској посебно је интересантан мјешовити мађарски модел. Од 1. октобра ове године мајке које имају троје дјеце добијају трајно ослобођење од плаћања пореза на доходак. Мајке које имају четворо или више дјеце од 2020. године већ имају право на трајно ослобађање од тог државног намета. Поменути програм пружа породицама са троје или више дјеце и грантове до 27.000 евра за куповину стана или куће. Мађарска власт на овај начин отворено ставља мајчинство, породицу и повећање наталитета као национални интерес. Ова политика је дизајнирана и осмишљена тако да ако више дјеце постане нормалност - раст становништва омогућава већи број радника и тиме доприноси стабилности пензијског система.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.