Ковић: Срби су били међу првим жртвама концентрационих логора у Европи

БЕОГРАД - Срби су били међу првим жртвама концентрационих логора у Европи и оцијенио да је историја српског народа у 20. вијеку у великој мјери обиљежена страдањем у логорима, рекао је историчар Милош Ковић.

Он је посебно указао на страдање српске дјеце током Првог и Другог свјетског рата, наводећи да су у логорима масовно умирала дјеца, док су у Независној Држави Хрватској (НДХ) постојали и посебни логори за српску дјецу.

Страдање дјеце у логорима током Првог свјетског рата

Ковић је навео да је посебно потресна чињеница да су у логорима током Првог свјетског рата масовно страдала српска дјеца, посебно у логорима у Добоју и Нежидеру код Беча.

"Није забележен такав случај у историји савременог човечанства јер су концентрациони логори проналазак савремене историје. Деца су масовно затварана у логоре, постојали су логори за децу и у тим логорима она су мучена, убијана или су умирала од болести, глади и изнемоглости", навео је Ковић.

Он је додао да се сазнања о страдању те дјеце проширују са развојем историографских истраживања.

Посебни логори за српску дјецу у НДХ

Ковић је рекао да се у српској науци зна за посебне логоре у НДХ у којима су затварана српска дјеца, али да је та тема, како је навео, недовољно позната широј јавности.

„Прије свега Стара Градишка, Јастребарско и Сисак. Деца су убијана на кућном прагу, на стратиштима широм НДХ, од Старог Брода до Гаравица и даље кроз Кордун, Лику, Банију. Дјеца су страдала и убијана у концентрационим логорима“, навео је Ковић.

Према његовим ријечима, дјеци која су преживјела логоре мијењан је идентитет, превођена су на римокатоличку вјеру и хрватизована.

„То су страшне чињенице које тек треба да буду објашњене“, рекао је Ковић.

Дјеца као масовне жртве злочина

Ковић је оцијенио да се може рећи да су током Другог свјетског рата управо дјеца била међу најмасовнијим жртвама злочина почињених на кућном прагу, имајући у виду да су породице биле бројне.

„Тако да су у злочинима који су чињени по селима највећи проценат чинила управо деца. Страдање деце је тема коју тек треба да освестимо, да проучимо“, изјавио је Ковић.

Он је додао да је у том смислу изузетно драгоцјен филм Лордана Зафрановића „Златни рез 42: Дјеца Козаре“, који се бави овом тематиком.

„Ту већ говоримо о геноциду“

Ковић је навео да су у логорима убијана и мушка и женска дјеца, оцијенивши да је то, према његовом тумачењу, било повезано са намјером уништења српског народа.

„Ту већ говоримо о геноциду. Геноцид је оно што одређује поступање према Србима у два светска рата и у Одбрамбено-отаџбинском рату, с тим што је народ Републике Српске у том рату успио да се одбрани. Тамо гдје није стигла Војска Републике Српске, тамо је дошло до масовног злочина“, рекао је Ковић.

Он је посебно нагласио да српска дјеца, како је навео, нису могла да рачунају на било чију милост ни током посљедњег рата.

„Злочини над децом били су масовни и остали су некажњени. Довољно је да се сетимо злочина над децом у сребреничком, братуначком крају и у Власеници. Злочини су били масовни. Дечак Слободан Стојановић је симбол страдања српске деце. На том простору се злочин поновио. Фокус уништења српског народа и раније у 20. вијеку био је на Србима у БиХ“, рекао је Ковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.