Шок са пумпи стиже у продавнице

БАЊАЛУКА - Иако би сирова нафта током 2027. године могла значајно појефтинити, пад њене цијене не мора истим темпом стићи до пумпи, а још мање до продавница. Ниске залихе дизела, рафинеријске марже, транспорт, курс долара, порези и домаћи намети могу успорити појефтињење горива, док се његов утицај на храну и осталу робу преноси са закашњењем. Зато је цијена барела само почетак рачунице чији коначни износ плаћају потрошачи.

Цијена барела пада, али гориво не мора појефтинити

На свјетском тржишту "брент" се почетком октобра 2026. године креће око 100 долара за барел, након што је у септембру у једном тренутку прешао и 110 долара. Почетком октобра цијена је пала око 0,7 одсто, на 101,61 долар, али тржиште и даље остаје осјетљиво на дешавања на Блиском истоку, кретање извоза и стање залиха.

Америчка Управа за енергетске информације, ЕИА, у септембарској прогнози очекује да би просјечна цијена „брента“ у другој половини 2026. године могла бити око 90 долара, а током 2027. око 74 долара за барел. Процјена полази од претпоставке да ће производња расти, а залихе се обнављати. Али цијена сировине није цијела прича. ЕИА очекује да ће америчке залихе дестилата, у које спада и дизел, остати испод петогодишњег минимума током већег дијела 2027. Рафинеријске марже достигле су рекордне нивое, прије свега због раста маржи на дизел, док су глобалне залихе нафте током августа смањене за 95 милиона барела, а од фебруара до краја августа за укупно 507 милиона барела.

Зато пад цијене барела не значи аутоматски и појефтињење дизела. Колико ће се пад цијене сировине видјети на пумпама зависи и од трошкова прераде и транспорта, курса долара, тржишних маржи, пореза и других намета. Притисци на европском тржишту већ су почетком октобра били довољни да Европска комисија и неколико држава разговарају о могућем ослобађању дијела стратешких залиха дизела како би ублажиле притиске.

Енергетски удар стиже и до цијена хране

Енергетски удар, међутим, не остаје на пумпи. Гориво је један од трошкова који се провлачи кроз готово цијели ланац снабдијевања. Камиони га користе за превоз робе, пољопривредници за обраду земље и жетву, а грађевински сектор за механизацију.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, годишња инфлација у августу 2026. године достигла је 4,9 одсто, док су цијене у категорији транспорта биле 22,9 одсто више него у августу 2025. године. Истовремено су становање, вода, струја, гас и други енергенти поскупјели 11,3 одсто. С друге стране, цијене хране и безалкохолних пића у августу 2026. године биле су 0,9 одсто ниже него у истом мјесецу 2025. године. Различита кретања по категоријама показују да се промјене трошкова кроз економију не преносе истом брзином.

Економиста Зоран Павловић указује за "Глас Српске" да се промјене на свјетском тржишту нафте врло брзо преносе на домаће тржиште горива.

- Кад посматрамо само цијену сирове нафте на берзи с почетка године, прије сукоба САД и Ирана, она је била 55 долара за барел. Данас је преко 100. Свако поскупљење енергије прелива у свакодневни живот грађана цијелог свијета, тако да практично то захвата и нас у БиХ - каже Павловић.

Шта би могло одредити цијене током 2027. године

Према његовим ријечима, пренос енергетског шока на храну није тренутан. Како каже, Европска централна банка очекује да ће инфлација хране расти током наредна четири квартала и достићи врхунац од око 3,4 одсто у трећем кварталу 2027. године. Колики значај храна има у кућном буџету показују и званични подаци. Синдикална потрошачка корпа у јулу 2026. године износила је 2.924,84 марке, од чега је на прехрану одлазило 1.350 марака, односно 46,15 одсто. У августу је корпа порасла на 2.936 марака, а трошак прехране на 1.353,71 марку, па је храна чинила 46,10 одсто укупне корпе. Истовремено су у августу укупне потрошачке цијене биле 1,3 одсто више него у јулу. Храна и безалкохолна пића поскупјели су 0,2 одсто, док је превоз поскупио чак 8,8 одсто. Ови подаци, додаје Павловић, показују да енергетски удар прво погађа транспорт и друге директно изложене секторе, док се на цијене хране преноси постепеније. Пољопривредник плаћа веће трошкове производње, затим расту трошкови складиштења и транспорта, а већи улазни трошкови на крају стижу и до потрошача. Зато цијене хране, како је истакао Павловић, могу наставити да расту и након што се енергетски трошкови стабилизују.

Колики је то удар за кућни буџет показује једноставна рачуница. Ако домаћинство мјесечно потроши 150 литара дизела, свака промјена цијене за 50 фенинга значи 75 марака више или мање мјесечно, односно 900 на годишњем нивоу. По цијени од 3,50 марке за литар, 150 литара дизела мјесечно кошта 525 марке, односно 6.300 годишње. По цијени од четири, исти трошак износи 600 марака мјесечно, односно 7.200 годишње. Ако би литар коштао 4,50 домаћинство би за исту количину издвајало 675 марака мјесечно, односно 8.100 марака годишње. Разлика између дизела од 3,50 и 4,50 износи 150 марака мјесечно, односно 1.800 марака годишње. То је само директан трошак горива. У њега нису урачунати могући већи издаци за храну, услуге и другу робу због већих трошкова транспорта и производње. Енергетски удар се тако у кућном буџету појављује два пута, прво на пумпи, а затим и кроз цијене робе.

Шта ће се дешавати током 2027. године, према мишљењу Павловића, зависиће од односа понуде и потражње, стања залиха и рафинеријских капацитета, али и од геополитичких прилика. Већа производња и обнављање залиха ублажили би притисак на тржиште, док би обим пада цијена зависио од регионалне понуде, увозних трошкова и домаћих намета. Уколико залихе дестилата остану ниске, притисак на тржиште горива могао би потрајати и уз стабилније услове на тржишту сирове нафте.

Танка граница између три и пет марака

Предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић каже да тренутно нема бојазни од несташице горива на домаћем тржишту због евентуалног мањка на европском тржишту са којег се гориво набавља. Ипак, упозорава да непредвидиве и турбулентне прилике могу прерасти у већу енергетску кризу, која би донијела не само више цијене горива већ и мањак робе на тржишту. Како каже толико је танка граница да гориво буде три или пет марака, али и да потрошачи треба да знају да на тренутне цијене више не утиче само кретање барела сирове нафте на свјетским берзама, већ прије свега дизела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.