Меморандум САНУ: Папир који сви тумаче, а мало ко га је прочитао

Четрдесет година након што је недовршени Меморандум Српске академије наука и уметности доспио у јавност, спор око његовог стварног значаја и даље траје, да ли је био упозорење на дубоку кризу Југославије, погрешна дијагноза или документ којем је касније приписано више него што у њему заиста пише. Меморандум није био коначан нити званично усвојен документ САНУ. Ријеч је о радном, недовршеном тексту који је настајао током 1985. и 1986. године, а његови дијелови објављени су у "Вечерњим новостима" у септембру 1986. године. Ипак, политички значај који му је касније приписан био је далеко већи од његовог формалног статуса.

Политички потрес

Рад на тексту почео је 1985. године, а комисија која га је припремала окупила је 16 академика. Документ је имао два широка дијела. Први се односио на економску и друштвену кризу Југославије, док је други разматрао положај Србије и српског народа у федерацији.

Послије објављивања услиједиле су оштре политичке реакције, а на сједници комунистичких активиста САНУ 14. октобра 1986. године Меморандум је осуђен као националистички документ.

У тексту се разматрају прије свега дубока економска и институционална криза, проблеми настали након Устава из 1974. године, положај Косова и Војводине, али и питање положаја Срба ван Србије.

Шта је написано

Један од дијелова који је касније изазвао бројне полемике односи се на оцјену да је уставним рјешењима Србија доведена у неравноправан положај у односу на друге републике. У том контексту у Меморандуму се појављује и формула "слаба Србија, јака Југославија".

Њено постојање, међутим, само по себи не значи да је Меморандум био разрађен план за стварање Велике Србије или распад Југославије. У њему нема разрађеног политичког програма за промјену републичких граница нити конкретног модела стварања српских аутономних области у Хрватској.

Управо ту почиње један од главних спорова око Меморандума: шта у њему заиста пише, а шта му је касније приписано.

"Велика Србија"

Историчар Предраг Марковић сматра да је значај Меморандума неспоран, али не из разлога који му се најчешће приписују.

- Меморандум је југословенски централистички документ у духу ранковићевског југословенства – каже Марковић.

Предраг Марковић

Аутори су, према његовим ријечима, били "комунисти и Југословени", незадовољни начином на који је федерација функционисала. Зато Меморандум не види као план за распад земље, већ као текст који је уочио дубоке проблеме југословенског система и упозорио на њихове посљедице.

Марковић истовремено указује на недостатак конкретних рјешења.

Како каже, документ више представља попис проблема и незадовољстава него заокружен политички програм, док је економски дио посебно слаб.

Посебно доводи у питање дио економских тврдњи о односу развијених и неразвијених република, као и оцјене о томе да је Словенија имала корист од јефтиних српских сировина и енергената, ауто-индустрије, царинске политике и начина функционисања федералне економије.

Рјешења и аршини

Марковић не спори да су проблеми на које је Меморандум указивао постојали. То се, прије свега, односи на положај Срба на Косову и у Хрватској, укључујући и миграције са Косова и хапшења и осуде албанских политичких активиста. Међутим, из чињенице да је проблем препознат не произлази да је понуђено и конкретно рјешење.

- У Меморандуму нема приједлога за промјену републичких граница нити модела стварања српских аутономних области у Хрватској – истиче Марковић.

То је, према његовој оцјени, једна од важних разлика између стварног садржаја документа и каснијих тумачења његове политичке улоге.

У поређењу са словеначким националним програмом, објављеним у "Новој ревији" 1987. године, Марковић указује и на различите политичке захтјеве.

Словеначки програм био је, како сматра, отвореније национално усмјерен и говорио је о политичком суверенитету Словеније и будућем вишестраначком систему.

Меморандум, насупрот томе, није тражио увођење вишестраначја, већ је остао у оквирима расправе о преуређењу Југославије.

Из те перспективе, како истиче Марковић, Меморандум је био један од више докумената који су настали у условима дубоке југословенске кризе, а не изоловани почетак националних политичких програма.

Српско питање

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Ђорђе Вуковић сматра да се расправа о Меморандуму не може одвојити од начина на који се српско национално питање посматра већ више од једног вијека.

Он указује на то да се покушаји да се говори о положају српског народа у простору бивше Југославије често представљају као опасна завјера или великосрпска хегемонија.

- Било да је ријеч о тешком социјалном положају српског народа, запостављеној привреди и разбаштињеној култури, угроженим правима и повријеђеном достојанству, његовању сјећања или плановима за будућност, свему ономе што је за сваки други народ одувијек било нужно и природно, за Србе је недопустиво и скандалозно! Било кроз читав 20. вијек, а тако и данас. У толикој мјери да незанемарљив дио народа, а посебно тзв. политичке и културне елите, и сами саучествују у том процесу самопрогона и самопоништавања – каже Вуковић.

Ђорђе Вуковић

Из те перспективе, Вуковић положај српских интелектуалаца види као трајно противрјечан.

- Баш зато и јесу на сталном стрелишту. Онај тзв. патриотски оријентисани дио јавности оптужује их да су ћутолози и конформисти, без довољно националне свијести и храбрости да јавно говоре, док их тзв. грађанисти, мондијалисти и космополите окривљују за распиривање национализма и ковање завјереничких планова. У међувремену, српско питање постаје све сложеније, државни и национални интереси све рањивији, идентитети располућенији - наводи Вуковић.

Говорећи о времену у којем је Меморандум настао, Вуковић наглашава да се он не може посматрати изван ширег политичког и националног контекста тадашње Југославије.

-  Поред кризе југословенске привреде и друштва, било је то вријеме када су се јасно испољавали словеначки, хрватски и албански шовинизам и сепаратизам. Протјеривање српског народа са Косова. У Хрватској су најнеразвијенија подручја била она на којима је живио српски народ, Лика, Кордун, Банија. Присвајање и распарчавање српског културног блага видјело се на примјеру означавања Лазе Костића као Војвођанина, Његоша као Црногорца, Петра Кочића као Босанца – истиче Вуковић.

Меморандум 2

Посебан дио Вуковићеве критике односи се на оно што назива "Меморандумом 2", документом који је у јавности представљен као наставак оригиналног Меморандума.

Тај текст није био званични документ САНУ, нити је потврђено да га је та институција писала или усвојила, а у јавности се појавио 2011. године. У овом, како каже, измишљеном спису Србима се приписује стратегија негирања БиХ као државе, уз наводне инструкције политичарима у Бањалуци да БиХ третирају искључиво као "привремену заједницу двије територије".

- Исти наратив преузела је и хрватска пропаганда, додајући своје зачине о "наставку сна о Великој Србији" и тврдњама да се "Срби никада не смију одрећи Книна". Називали су га и "Приручник о упутама за удар на БиХ", "Великосрпски Меморандум 2", "Наставак сна о Великој Србији", "Државотворна стратегија за наставак пројекта Велика Србија", "Оријентир за владе Србије и Српске" – наводи Вуковић.

Сматра да је таквим тумачењима један непостојећи документ добио политички живот који није имао у стварности. Циљ је, каже, јасан - културно и економско повезивање Србије и Републике Српске приказати као мрачни завјеренички план, а не као природан процес сарадње истог народа. Тако је, како каже, "Меморандум 2" постао најцитиранији невидљиви документ на Балкану.

- Укратко, неколико табака текста мало ко је прочитао, али у измишљању садржаја, клеветању, прогањању и сатанизовању српске интелигенције, већ 40 година учествују генерације злонамјерних и залуђених типова. Да се обезглави српски народ, дискредитује сваки појединац или институција којима је дужност да бдију, мисле и говоре о националним питањима, да се обесхрабре и ућуткају сви бивши, садашњи и будући свједоци оних стварних процеса у којима други народи афирмишу своје национализме, фалсификујући прошлост и газећи слободарске, државотворне и уистину космополитске вриједности са којима су им Срби пружали руке и праштали, плаћали главама слободу и заједничку државу, да би заузврат добијали нож у леђа и пљувачку у лице – поручио је Вуковић.

Одговор на питање

Четири деценије касније, из тумачења Меморандума остају двије важне чињенице које се не морају међусобно искључивати. Како указује Марковић, документ је препознао дио стварних проблема југословенске кризе, али није понудио заокружена рјешења нити разрађен политички програм.

Вуковић, с друге стране, указује да се његов садржај не може посматрати изван тадашњег положаја Србије и српског народа и ширег сукоба око националних питања у Југославији.

Управо између те двије равни, стварног садржаја текста и начина на који је он касније тумачен и политички коришћен, остаје и одговор на питање зашто Меморандум САНУ ни данас није само историјски документ, већ и предмет спора о узроцима југословенске кризе и њеном насљеђу.

Селинић: Проблеми нису измишљени

Историчар Слободан Селинић сматра да се Меморандум САНУ мора посматрати кроз стварне проблеме на које је указивао, али и у ширем контексту кризе југословенске федерације. Према његовој анализи, питања положаја Србије послије Устава из 1974. године, њеног економског положаја и положаја Срба на Косову и у Хрватској нису била измишљена од аутора Меморандума. Селинић истовремено наглашава да југословенска криза није почела Меморандумом и да се распад заједничке државе не може објаснити само тим документом. Он Меморандум описује као недовршен текст који није био формално усвојен у САНУ, а његов садржај види као критику начина на који је федерација функционисала, посебно након Устава из 1974. године.

Устав из 1974. и морална криза

Меморандум је упозоравао на дубину моралне кризе која је била посљедица идеолошке кризе и одступања од прокламованих социјалистичких начела. Устав из 1974. је доживљаван као узрок кризе и неповољног положаја Србије у југословенској заједници. Захтијеван је демократски преображај Југославије како би одговорила изазовима које је доносио 21. вијек и постала дио савремене европске цивилизације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.